Rođena sam u malom mestu, mestu oblikovanom tradicionalnim vrednostima (što mi se, zapravo, sviđa), gde su osećaj odgovornosti i iscrpljenosti statusni simbol. U mestu gde je važno šta drugi misle o nama, možda najvažnije. Tamo je hrabro sebi dozvoliti zabavu i odmor. Bila sam uslovljena da život vidim kao nešto teško. Ne treba se previše zabavljati, moramo da razmišljamo o budućnosti. Tamo brigu držimo blizu srca, za svaki slučaj.

Život je težak, pričali su mi stariji. A ja sam, kako sam odrastala, uviđala da je mnogo stvari oko kojih moram da brinem. Šta ako nisam sposobna da završim školu? Šta ako izgubim posao? Šta ako ljudi misle da nisam dovoljno dobra? Moj teret je bio težak. Nisam mogla život da shvatim olako, jer ako ne brinem, sve će se raspasti. Moram da razmišljam o potencijalnim problemima, da bih ih dočekala spremna. To što sam se opterećivala brigama, potvrdilo bi moje postojanje.

Sa takvim uverenjima, anksioznost je bila logična. Malo po malo, prešla je i u hroničnu. I dalje sam nalazila opravdanje za brigu. Tada nisam shvatala da izmišljam probleme i živim u budućnosti da bih se osetila dovoljno dobrom. Da li sam bila previše dramatična? O, da. Briga je zarazna, širi se kao virus. Brinula sam do iscrpljenosti, jer sam mislila da tako treba.

Previše razmišljam. U stvari, većina ljudi koje znam previše razmišlja i brine. Ljudski um, koliko god bio koristan, ima i tamnu stranu. Kada preterano razmišljamo o životu, kada brinemo, stvaramo mitove koji nas odvajaju od nas samih. Ogledala mentalne analize čine da propustimo suštinu. Ne možemo da vidimo šumu, jer smo fokusirani na jedno drvo. Ili možda samo znam mnogo anksioznih ljudi.

Kada analiziramo život, previše je „racionalnih“ razloga za zabrinutost. Sve oko nas je neizvesno. Ljudi su sve više ogorčeni. Zatvoreni smo duže od godinu dana, nosimo maske kad izađemo iz kuće. Kako mogu jednostavno da pustim sve to i uživam u svom životu?

Naterala sam sebe da sve preispitam, na svom putu prevazilaženja anksioznosti. Sada znam da je teret brige izbor. Naravno, ima poteškoća. Ali previše ozbiljno shvatanje potencijalnih problema samo ih pogoršava. Problemi dolaze i odlaze. Ali naša reakcija na njih je ta koja nas definiše. Možemo teško podneti probleme ili ih realno shvatiti. Teret nam neće olakšati probleme; otežaće ih. Spustite težinu koju nosite. Život je priča koju sami sebi pričamo. Kada teret spustimo i posmatramo ga odvojeno od nas, to nas oslobađa.

Život je rolerkoster. Jednom kad ste vezani, krećete. Možete da se stegnete i budete preplašeni tokom životnog procesa, ili možete da se prepustite i uživate u vožnji.

Da li ste ikada razmišljali o tome koliko vremena i energije posvećujemo brigama o stvarima koje se nikada ne dogode? Ili o nečemu što ne možemo da kontrolišemo i na šta ne možemo da utičemo? Takođe, brinemo čak i o stvarima za koje bismo znali šta da radimo kada se zaista dogode.

Problem brige i pokušaja da se sve shvati unapred je taj što razmišljanje i iščekivanje iscrpljuje našu mentalnu i fizičku energiju. Unapred trošimo snagu, pa kada se dogodi određena situacija i zatrebaju nam svi naši resursi, nemamo mogućnost da se nosimo sa stvarima kao što bismo to učinili da smo naspavani, odmorni, puni snage i usredsređeni na pozitivne stvari.

To postaje začarani krug: brinimo zbog nečega, a onda brinemo što previše brinemo i kako će se to odraziti na naše zdravlje, jer smo svesni da ne vodimo dovoljno računa o sebi. I tako prolazi život, a mi ne živimo. Jer smo stalno u budućnosti i iščekujemo najgore moguće scenarije. A budućnost ne postoji, osim u našim mislima. Sve što imamo je ovaj trenutak sada.

Kada nas briga preplavi, možemo da kažemo sebi: sačekaj da se to dogodi, pa onda brini (iako se mnoge stvari nikada ne realizuju). Ako se dogodi, počinje odgovor „borba ili beg“ i mi postajemo usredsređeni na sve sa čim imamo posla u tom trenutku kako bismo prevazišli tu situaciju.

Život se događa, teče. Kada se dogode teške stvari, nađemo način da se nosimo sa njima. Nema boravka u krevetu i povlačenja pokrivača preko glave. Iako bi pokrivač mogao biti rešenje dan ili dva, na kraju se moramo suočiti sa svim onim što se događa i rešiti to.

Vežbajte da se vratite u sadašnjost kada shvatite da se vaš um brine i misli lutaju, pre nego što se išta dogodilo. Napadi anksioznosti, kao priprema za potencijalno suočavanje, iscrpljuju vaše rezerve.

Da li je logično odustati od brige? Ne uvek, ne treba svako iskustvo u životu shvatiti olako. Kada se suočite sa realnim problemima poput bolesti, treba ozbiljno pristupiti. Ponekad nam je potrebna pomoć drugih i važno je prepoznati kada je tako.

Zapamtite, kada je učenik spreman, doći će učitelj. Neka životna situacija može nam biti učitelj i dati nam uvid u to koliko je lepo živeti bez preterane brige. I to učenje može biti bolno. Često se opiremo, jer smo navikli da brinemo. Ali to je jedini način da izlečimo svoju unutrašnju tamu. Naučila sam da se uzdignem iznad težine života, ali još uvek učim kako da ostanem tamo.

Nedavno sam pročitala članak o tome zbog čega najviše brinemo. Iznenadilo me je to da briga oko toga da li se previše brinemo nije bila na tom spisku. Bile su stvari poput bolesti, finansijske neizvesnosti, partnerskih odnosa, smrti bliskih ljudi…

Da biste skrenuli pažnju sa briga i povratili energiju, sledeći put kada primetite negativne misli i da počinjete da brinete, probajte da ih se otarasite. Evo šta može pomoći. Napravite kutiju za stvari o kojima treba brinuti. Svaki put kad se zabrinete, zapišite tu misao. Ako je nešto na šta ne možete da utičete, pocepajte papir odmah i bacite ga, nije vredno pažnje. Ostale brige stavite u kutiju. Trudite se da preko dana ne razmišljate više o tome, jer ste ih već zapisali, shvatili ste ih i tamo su gde treba da budu. Na kraju svakog meseca, pregledajte svoje brige. Bacite one koje se nikada nisu realizovale. One koje se još mogu dogoditi ostavite u kutiji. Neka ta kutija vremenom postane mesto za skladištenje briga, umesto vašeg uma.

Takođe, svakog dana pronađite stvari koje vam donose radost. Imajte na umu da su to često male stvari na koje ste navikli, pa ih i ne primećujete. Usmerite pažnju na njih tokom celog dana. Pozitivna energija vas gradi; akumulirajte je što više možete, tako da budete jaki i spremni kad problemi dođu i kada treba da se suočite sa njima.