Briga o našem mentalnom, emocionalnom i fizičkom zdravlju je dobra, ona je ključ prevencije, a prevencija je ključ zdravlja. Pratiti sebe i svoje telo znači ne dopustiti da mala nelagoda preraste u tegobu ili bolest. To dalje znači da nas briga o sopstvenom zdravlju može pokrenuti da ne čekamo crveni alarm, već da budemo u stalnom dosluhu sa komandama. Ali, šta kada se komande pokvare, pa se alarm aktivira previše često ili se ne gasi nikada? Da li je to zdravstvena anksioznost?

Zabrinutost zbog glavobolje, pulsirajućeg bola u karlici ili ubrzanog rada srca primorava osobu da zatraži medicinsku pomoć. U većini slučajeva, ovi telesni simptomi su benigni i ne ukazuju na bilo kakvu bolest. Odgovarajući medicinski testovi dovoljni su da ugase zdravstvenu anksioznost kod osobe. Međutim, ne tako mali broj ljudi pati od hronične zdravstvene anksioznosti. Za njih, stalno uveravanje lekara da nisu bolesni ne umanjuje brigu o njihovom zdravlju.

Zdravstvena anksioznost se može definisati kao briga o sopstvenom zdravlju koja je nesrazmerna stvarnom zdravstvenom riziku. Osoba sa hroničnom zdravstvenom anksioznošću u više navrata traži lekarsku pomoć. Na primer, osoba čiji rezultati magnetne rezonance ne pokazuju tumore mozga može verovati da je tehničar napravio grešku ili da lekar nije dobro pročitao rezultate i zatražiti drugi pregled.

Zašto neki ljudi razviju hroničnu zdravstvenu anksioznost?

Niz faktora može imati ulogu u razvoju zdravstvene anksioznosti. Ulogu može imati genetika, što je dokazano u studijama koje su rađene sa blizancima. Životna sredina je takođe važna u razvoju ove vrste anksioznosti. Dete koje se u detinjstvu bori sa teškom bolešću ili prolazi kroz to da voljena osoba ima neku bolest, može biti dodatno opterećeno kroz život. Roditelji, takođe, mogu imati uticaja. Neki roditelji imaju tendenciju da se preterano brinu o zdravlju svoje dece i mogu izraziti zdravstvenu anksioznost u njihovom prisustvu. Na primer, uznemireni roditelji mogu preuveličati ozbiljnost bilo kog simptoma koje primete kod deteta, mogu uzeti slobodan dan i provoditi sate i sate u hitnim službama. Ovo ponašanje može podstaći „ubeđenje o bolesti“ koje postavlja temelj za kasniju zdravstvenu anksioznost.

Uverenje o bolesti uprkos stalnim uveravanjima lekara da bolest nije prisutna je kognitivna komponenta hronične zdravstvene anksioznosti. Ova kognitivna komponenta u prisustvu fizičkih simptoma doprinosi katastrofalnom pogrešnom tumačenju simptoma i ponašanja koje uključuje traženje sigurnosti i izbegavanje.

Osobe koje imaju hroničnu zdravstvenu anksioznost obraćaju pažnju na sve simptome i senzacije koje osete i odmah ih povezuju sa nekom bolešću, obično neizlečivom. Do toga dovode anksiozne misli, ali one su često automatske i stoga je teško upravljati njima. Potrebno je uložiti ogroman napor da se pređe sa automatskog povezivanja između „glavobolja i opasno po zdravlje“ na teže asocijacije „glavobolja i bezopasnost“.

Prevelik strah od ozbiljne bolesti može dovesti do napada panike. Dalje, ovi napadi mogu dovesti do paničnog poremećaja. Kao rezultat toga, može se javiti potreba za izbegavanjem svakodnevnih aktivnosti, što može narušiti kvalitet života. Na primer, osoba koja je ubeđena da je ubrzan rad srca znak kardiovaskularnih bolesti može početi da izbegava pešačenje, teretanu ili bilo koju aktivnost koja može povećati njen broj otkucaja srca. Preterano izbegavanje može prerasti u agorafobiju i druge vrste anksioznosti.

Uobičajeni simptomi zdravstvene anksioznosti

Preterana briga o zdravlju koja utiče na vaš svakodnevni život.
Proveravate da li na telu imate grudvice, izbočine ili bilo šta „čudno“.
Obraćate pažnju na neobične senzacije poput peckanja, trnjenja ili ukočenosti.
Neprestano tražite uveravanje bliskih osoba da je sa vama sve u redu.
Odbijate da verujete medicinskim radnicima, često tražite druga mišljenja.
Opsesivno tražite da uradite testove poput krvne slike ili skenera.
Odlazite na bezbroj pregleda i kod bezbroj specijalista (uglavnom privatno, jer osiguranje ne pokriva potrebu anksioznih ljudi da se više puta pregledaju, na osnovu straha). Zato je imati zdravstvenu anksioznost veoma skupo.
Tu su i medikamenti i magična rešenja koja nude farmaceuti i kao da znaju kome treba da ponude.

Šta podrazumeva opsesivno-kompulzivni ciklus zdravstvene anksioznosti?

Zdravstvena anksioznost je začarani krug, gde se javlja opsesivna želja za pronalaženjem sigurnog (logičnog) objašnjenja simptoma koje osećate. Mišljena su podeljena, neki veruju da zdravstvena anksioznost spada u opsesivno-kompulzivni poremećaj, ali definitivno ima nekih sličnosti. Sastoji se iz nekoliko faza.

Senzacija– brinete se za sve fizičke simptome koje imate, poput grčeva u mišićima, nedostatka daha, kvržica koje ranije niste primetili ili glavobolje, šta bi to moglo biti i šta oni znače.
Percepcija– osećaj koji doživljavate je drugačiji u odnosu na osobu koja nema zdravstvenu anksioznost, na primer, vi smatrate da ako glavobolja ili grč u mišićima traju „predugo“ ne mogu biti „normalni“, dok bi dugi za minut i zaboravili na simptom.
Neizvesnost– pitate se zašto vas boli glava kad ste se tek probudili? Zašto vam se mišići grče danima?
Napetost i strah– zaključujete da simptom, prema tome, mora biti rezultat ozbiljne bolesti. Na primer, ako moja glavobolja traje već nekoliko sati, a izbegavam ekran telefona i još uvek je osećam, mora da imam aneurizmu.
Provera– u ovom trenutku ste toliko svesni simptoma da morate da ih proverite. Vi ste hiperfokusirani. To onda pogoršava simptome zbog kojih ste zabrinuti i vraća vas na početak začaranog kruga.

Pored toga što je vaš um već preplavljen nametljivim mislima, doživljavanje ovog opsesivnog ciklusa dodatno je emocionalno iscrpljujuće i često utiče na sve aspekte života osoba koje imaju zdravstvenu anksioznost. Neki osećaju i krivicu, što može dovesti do očaja i pogoršanja samopoštovanja.

Kako prevazići zdravstvenu anksioznost?

Skoro svaka vrsta anksioznosti predstavlja začarani ciklus. Teško je rešiti je se bez ozbiljnijeg posla. Prevazići zdravstvenu anksioznost je teško i zbog toga što ste sigurni u to da su vaši simptomi vezani za fizičku bolest, a ne za mentalno stanje.

Prvo što bi trebalo da uradite je da blokirate doktora Google. Čula sam da postoje i alati za to, možete ih potražiti. Naravno, na internetu možete pronaći i puno korisnih stvari, vezano i za vašu anksioznost i kako da je prevaziđete. Važno je da pretragu ne počinjete sa: šta znači kada srce preskače…

Drugo, vredno radite na tome da prihvatite svoje stanje, vežbajte da kada primetite neki simptom ili senzaciju u telu ne pomislite da je u pitanju neka bolest (uglavnom teška i neizlečiva), već da ignorišete tu misao i da je, po mogućstvu, zamenite logičnijim pozitivnim odgovorom. Shvatanje psihosomatskih simptoma vam može pomoći u tome. To što vi osećate jeste stvarno, vi ne umišljate da imate glavobolju, vi je zaista imate. I buni vas kada vam neko kaže da umišljate, a vi znate šta osećate, pa počnete da sumnjate u sve. Psihosomatski simptomi su fizički simptomi koji se pojavljuju iz psihičkih razloga. Eto objašnjenja kako anksioznost može rezultirati opipljivim, fizičkim simptomima. Promena ovih uverenja može vam mnogo olakšati proces prevazilaženja zdravstvene anksioznosti.

Treće, trebalo bi da se upoznate sa tim šta se dešava sa vašim telom u trenutku kada osećate anksioznost, anksiozni ili panični napad, jer ćete se tako lakše nositi sa tim. Ako znate kako počinje vaš odgovor „bori se ili beži“, možete ga preduprediti, jer kad se pokrene teško je zaustaviti ga. Dakle, treba da radite na tome da se ne pokrene ili da naučite kako da upravljate tim mislima ili simptomima koji ga iritiraju.

Četvrto, nikako ne posećujte web stranice i forume za one kojima je dijagnostikovana određena bolest. Tamo se mnogi ljudi pitaju mogu li njihovi simptomi biti početak te bolesti. Traženje uveravanja da niste bolesni ili ne umirete zapravo je kompulzivno ponašanje (slično kao kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja), što znači da umesto da ublažite anksioznost koju osećate, u stvari će vam biti sve gore (opsesija). Jednom kad naviknete da posećujete takve stranice ili pitate prijatelje da li primećuju da vam se kvržica na vratu pokreće, teško je zaustaviti to. Međutim, kao i bilo kojoj drugoj opsesiji, važno je da se oduprete.

Peto, obavezno napravite kasicu ili je kupite, i kad god pomislite da odete na još jedan pregled potpuno zdravog srca, vi odvojite taj novac u kasicu, i javite mi koliko ste skupili nakon par meseci. Obavezno taj fond učinite namenskim, sigurna sam da ćete skupiti dovoljno za letovanje bilo gde.

Da li ikada postaje lakše?

Ukratko, apsolutno vam može biti bolje. Prvi korak u prevazilaženju ovog problema je shvatanje da zapravo imate hroničnu zdravstvenu anksioznost. Važno je da znate da imate opcije i da ne treba da patite u tišini. Zapamtite, niste sami. I zapamtite da ne umišljate simptome (kao što vam verovatno mnogi govore), postoji naučni dokaz da su svi simptomi koje osećate, kao i sva ponašanja, stvarni.

Anksioznost dodatno povećava uverenje da kad bismo bili pametniji, jači ili bolji, mogli bismo sve da rešimo. To je jedna od laži koje anksioznost može da nam priča. A onda nam bude gore, doživljavamo još veću anksioznost zbog svojih „mana“. Ovakvo razmišljanje na kraju čini našu anksioznost nepodnošljivom. Ako želimo da počnemo da upravljamo anksioznim osećanjima na zdraviji način, treba da se setimo da smo dobri i dovoljni takvi kakvi jesmo.

Sledeći put kada se nađete u nekoj od ovih negativnih misaonih petlji, pokušajte da pronađete samosaosećanje i podsetite se da radite najbolje što možete i znate. Kada se nosite sa anksioznošću, možete se osećati kao da ste sami na svetu. Ali to je daleko od istine: anksiozni poremećaji su postali zapanjujuće česti.

Ako trenutno ne znate kako da prevaziđete anksioznost ili zdravstvenu anksioznost ili vam je teško da se nosite sa anksioznim mislima i napadima panike, javite mi se, ja znam kako da vam pomognem.