Iznenada bih osetila vrtoglavicu i da ne mogu duboko da udahnem, onda bi moje srce počelo da ubrzava, a ja bih pomislila da treba da se oprostim sa svima. Osetila bih slabost, propadanje, a misli bi mi jurile kroz um. Dugo me je obuzimao očajan osećaj anksioznih napada. Ne bih mogla normalno da razmišljam. Često ne bih mogla ni da prestanem da se tresem. Osećala bih se preterano uznemireno i ne bih znala šta da uradim da se osećam bolje.

Posle napada bih se osećala iscrpljeno, zbunjeno i pomalo tužno. Nekad sam plakala, ponekad samo sedela i gledala u jednu tačku, čekajući da prođe. Čak i kada sam bila svesna da su to napadi anksioznosti ili panike, ne bih razumela ni zašto ih opet osećam, ni do kada ću da prolazim kroz to. Najmanje mi je bilo jasno zašto sam se i dalje plašila, kada sam znala da napadi nisu opasni i da me neće povrediti.

Imala sam napade anksioznosti skoro od kad znam za sebe. Mada mi nije trebalo previše vremena da naučim teoriju (uplašim se zbog „nečega“ i tada adrenalin odlazi u krvotok da pripremi odgovor „bori se ili beži“), kada bi došao trenutak da naučeno primenim u praksi, sve što bih uradila je da se pogubim.

Znam koliko vam je sada teško, jer sam bila tu. Ali moramo od nečega krenuti da bismo se osećali bolje. Evo 4 lekcije koje sam naučila posle više od decenije borbe, a smatram da bi vam bile korisne na putu prevazilaženja anksioznosti.

Postavljajte sebi korisna pitanja

Na početku anksioznosti često sam se pitala zašto mi se to dešava. Zašto mi anksioznost uništava život? Zašto se zbog nje osećam nesigurno? Zašto ja? Ali ta pitanja mi nisu baš pomogla. Zbog njih sam se osećala ranjivo, nesigurno i nezadovoljno svojim životom.

Kroz iskustvo anksioznosti naučila sam da postavljam sebi korisna pitanja, kao što su:
Šta mogu da naučim iz ove situacije?
Šta mogu učiniti da mi bude bolje?
Kako da se nosim sa svojim osećanjima?
Šta bi mogao biti moj sledeći korak?

Ova pitanja su mi dala pravac i sprečila me da se zaglavim u anksioznosti. Postavljanje pravih pitanja pomoglo mi je da prođem kroz mnoge teške situacije.

Živite u sadašnjem trenutku

Moj život je postao nepredvidiv sa napadima anksioznosti. Morala sam mnogo sati da provedem u razmišljanju o prošlosti i budućnosti. Šta mi se događa? Da li se sve to događa zbog nečega iz moje prošlosti? Šta bi mogao biti uzrok? Šta ako nikada ne prođe? Kako bi izgledala moja budućnost sa svim ovim strahovima? Da li ću ikada moći slobodno da živim? To razmišljanje mi nije pomoglo, već mi je izazvalo previše stresa.

Posle mnogo vremena shvatila sam da moram da živim u sadašnjem trenutku da bih se osećala dobro, pa sam odlučila da tako i bude. Kada sam fokusirana na sadašnjost, manje je verovatno da ću se baviti prošlošću ili brinuti o budućnosti.

Naučila sam da uživam u dobrim momentima i da prebrodim loše trenutke najbolje što umem, a da ih ne pogoršam svojim razmišljanjem. Prestala sam da tražim uzrok jer je nemoguće odrediti kap koja je prelila čašu. Umesto da se godinama bavim time, odlučila sam da sada uradim nešto da mi bude dobro. Tako sam počela da radim na sebi. Naravno, planiram budućnost, imam neke lepe planove što se tiče svih segmenata mog života, ali me to ne opterećuje, već me raduje. Toliko sam ispunila svoju svakodnevnicu, da nemam mnogo vremena za anksiozne misli.

Spoznajte šta vam je zaista važno

Napadi anksioznosti ili panike oduzimaju mnogo energije, često sam se posle njih osećala iscrpljeno, pa sam morala pažljivo da upravljam svojom energijom. To me je dovelo do pitanja: Šta mi je zaista važno u životu?

Bilo je nekoliko stvari koje su mi bile važne: porodica, školovanje, posao. Putovanja i aktivnosti sa mojim sinom su mi dali energiju, druženje sa dragim ljudima me je učinilo srećnom, a napredovanje na poslu ispunjenom. Shvatila sam da je učenje nešto što me potpuno okupira na najlepši mogući način i biram da se svakodnevno bavim time. Takođe, u jednom trenutku sam presekla i udaljila se od osoba i aktivnosti koje me iscrpljuju. I u redu sam s tim.

Verujte u sebe

Zbog anksioznosti sam se osećala nesigurno. Često bih mislila (čvrsto sam verovala u to) da nisam dovoljno dobra ili sposobna da uradim ni jednostavne stvari, kao što je izlazak iz kuće. A samo mi je trebalo da verujem u sebe i vežbanja i vremena da vidim da se polako ponovo osobađam strahova i da počinjem da dišem. Kada sam videla da moje stanje ide na bolje, još napornije sam radila na tome da skinem okove anksioznosti.

Sada ovaj tekst pišem sa mora. Zahvalna na svemu. Možete učiniti mnogo više nego što mislite da možete, samo ako verujete u sebe.

Ranije sam mislila da me anksioznost sprečava da postignem svoje ciljeve i da živim ispunjen život. Sada shvatam da sam to bila ja. Prolila sam mnogo suza, ali sam nastavila da se borim. I tek onda shvatila da anksioznost nije htela da me uništi, već me je „naterala“ da rastem i razvijam se.

Moj život je uvek bio više od anksioznosti. I vaš je takođe. Život je sloboda. Samo treba shvatiti to i pustiti se.

Ako vam je potrebna stručna pomoć, ako trenutno ne znate kako da prevaziđete anksioznost ili vam je teško da se nosite sa anksioznim mislima i napadima panike, možete me kontaktirati i zakazati seansu.
Kontakt za zakazivanje seansi: info@anksioznioptimista.com.