Pomozite sebi, ugodite sebi, radite koliko god možete samo ono što želite, ne pravdajte se ljudima oko vas ukoliko vas ne razumiju, tražite nove zanimacije, zaljubite se ako treba, dajte otkaz i promijenite posao (ja sam to učinila i neopisivo je pomoglo), odselite se u drugi grad/državu- jednom rječju učinite sve, ma koliko ekstremno bilo…
Kad ulazite u bioskop, restoran ili bilo koji drugi javni objekat, tražite li izlaz? Sedite li blizu izlaza ili bar posmatrate izlaz? Donedavno sam to radila sve vreme (sada samo ponekad) i mislim da mi je to dodatno stvaralo anksioznost dok sam na javnom mestu, jer je preovlađujuća misao u tim trenucima uvek bila „Kako da što pre odem odavde?“…
Ako imate anksioznost, verovatno ste čuli o prednostima meditacije. Meditacija se praktikuje da bi se stvorio osećaj smirenosti i unutrašnje harmonije. Meditacija je i jedan vid sposobnosti da budemo prisutni u trenutku, ovde i sada…
Mislim da je anksioznost donekle posledica neprihvatanja i ignorisanja sebe i onoga što zaista jesmo. Anksioznost možda jeste negativno osećanje, ali iz tog osećanja možemo mnogo toga da naučimo, pogotovo o sebi i stvarima koje nas istinski muče, ali ih često ignorišemo…
Ako vaša anksioznost spada u kategoriju „blagih“, to ne znači da je to nešto što bi trebalo da ignorišete. Većina anksioznih poremećaja počinje kao blaga anksioznost pre eskaliranja, posebno ako je ne tretirate…
Strah i anksioznost su dva različita pojma koja se često terminološki izjednačavaju. Ali mnogi stručnjaci veruju da postoje bitne razlike između njih. Te razlike mogu objasniti način na koji reagujemo na stresore u našem okruženju…
Danas još jedan tekst- Vaše priče. Jedna mlada dama je iskreno i bez ustezanja odgovorila na moja pitanja i ja sam joj zahvalna. Pročitajte njenu priču…
Često čujem ljude da krive televiziju za nasilje, gojaznost, glupost i još mnogo toga (ja jednostavno ugasim televizor, do nas je). I zaista postoje dokazi da televizija ima negativne efekte. Ali, da li ono što gledamo može izazvati ili povećati anksioznost i kako?
1. Kada se prvi put dogodilo nešto da pomisliš da imaš problem?
Na trećoj godini fakulteta, dakle kada sam imala 21 godinu. Počelo je sa intenzivnim osjećajem nemira u grudima, sa čestim plačem, drhtavicom, jakim lupanjem srca i slično…
Kada sam počela da istražujem kako da prevaziđem anksioznost, naišla sam na tekst o fenomenu automatskih negativnih misli. Kao i većinu anksioznih, i mene su mučile misli „šta ako“ i bila sam ubeđena da su te misli jedine negativne u mojoj glavi…
Reakcija „bori se ili beži“ bila je zamišljena kao mehanizam preživljavanja koji omogućava sisarima (uključujući i ljude) da brzo reaguju na opasnu situaciju. Nažalost, danas ljudsko telo ima isti odgovor na stres, bez obzira što stes nije opasan po život. Stres aktivira ovu reakciju i simpatički nervni sistem…
Anksiozno stanje nije uzrokovano jednim, već kombinacijom faktora. Pored genetike i okruženja, jasno je da neki događaji, emocije ili iskustva mogu da uzrokuju pojavu simptoma anksioznosti ili ih mogu pogoršati. To su, takozvani, okidači anksioznog stanja…
Koliko ste puta sebi postavili ovo pitanje: kako da pređem iz anksioznog stanja u „normalno“? Pa, dobro je imati korisne informacije. Ali će vam biti potrebno više od iskoristivih informacija da biste sebi vratili život. Tu je i proces oporavka- koraci koje morate preduzeti…
Napad panike je iznenadna epizoda jakog straha koja pokreće snažne fizičke reakcije kada nema stvarne opasnosti ili očiglednog uzroka. Može biti užasavajući, a kada se pojavi mogli biste pomisliti da gubite kontrolu, da imate srčani udar ili čak da umirete…
Anksioznost je jedno, ali misliti da ćete umreti zbog svoje anksioznosti je nešto sasvim drugo. Naime, svaki čovek doživi anksioznost, jer je anksioznost emocija (neki je izjednačavaju sa strahom) koja nam pomaže da predvidimo opasnost i pripremimo se za odbranu od nje…
Činjenice o anksioznosti koje će vam pomoći da razrešite neke nedoumice u vezi sa ovim poremećajem. Anksioznost danas nije retka pojava i može uspešno da se prevaziđe. Važno je da pričamo o tome, jer tako dolazimo do veće socijalne podrške…
Napad panike je užasno i zastrašujuće iskustvo, ali nije ni u kom smislu opasno. Panični napad je zapravo prirodna telesna reakcija. Na primer, kada osećamo da je naš opstanak na neki način ugrožen, svi imamo instinktivni odgovor „borba ili beg“…
Prvi panični napad imala sam na dan ispita na fakultetu. Osećala sam sve karakteristične senzacije (lupanje srca, oduzimanje ruku i nogu, gusenje itd). Imala sam utisak kao da ću svakog momenta pasti u nesvest, međutim, to se naravno nije dogodilo, položila sam ispit bez problema…
Kada osetite epizodu anksioznosti ili panike koja vas preplavljuje, da li vas zanima šta se tačno dešava u vašem telu? Kada sam ja doživljavala napade (bilo anksiozne ili panike), simptomi koji su mi najviše smetali bili su osećaj nesvestice, ubrzani otkucaji srca, nekontrolisano disanje, znojenje i osećaj da treba odmah da potrčim…
Ako nastavite sa lošim navikama, navikama koje vas čine negativnim, neproduktivnim i drže vas zaglavljene tamo gde jeste, onda se ništa nikada neće promeniti. Da biste promenili svoj život na bolje, morate razviti dobre navike koje će u najmanju ruku smanjiti vašu anksioznost i učiniti život lepšim…
Da li volite boks? Ja baš i ne. Jedino što mi se sviđa a ima veze sa boksom je jedna izreka koja kaže da svi bokseri imaju plan dok ne počne borba u ringu. Sviđa mi se ta izreka jer na sjajan način ilustruje moju doskorašnju borbu sa simptomima anksioznosti…
Svi se povremeno osećaju anksiozno. Ali kada anksiozni osećaji ne nestanu nakon stresne situacije ili nakon otklanjanja stresora i ako se događaju bez nekog posebnog razloga to može biti znak anksioznog stanja. Naravno, vi možete upravljati svojom anksioznošću i možete da pomognete sebi kod anksioznog stanja…