U trenucima kada je sve u nama u stanju pripravnosti, logika pada u drugi plan. Kao da je deo nas koji zna kako da razmišlja jasno, kako da proceni realnost, jednostavno zamrznut. Ostane samo osećaj hitnosti i nemir koji traži momentalno rešenje. Anksioznost deluje...
Anksioznost je kao senka koja se pojavljuje iz različitih pravaca, nepredvidivo i često bez jasnog uzroka. Neki od izvora su očigledni, dok je većina njih prikrivena, duboko ukorenjena u našem životnom iskustvu i percepciji sveta. Život je beskonačan izvor...
Praznična anksioznost je poput putovanja kroz zavejanu šumu bez jasnog puta. Svaka pahulja nosi sa sobom očekivanja, svaka grana predstavlja izazov, a svetlo koje vodi kroz šumu izgleda dalje nego ikada. Iako svi oko nas uživaju u čarima zimske bajke, mi se borimo da pronađemo siguran put kroz svoj unutrašnji lavirint sumnji i briga. Ali verujte, čak i ako su koraci nesigurni, svaki korak kroz tu šumu vodi vas bliže spoznaji da smo hrabriji nego što smo mislili…
Svako ko promišlja o svom životu, nekada se uplašio njegove prolaznosti. Cena samosvesti je rana smrtnosti. Naše postojanje uvek prati i saznanje da rastemo, razvijamo se i neizbežno starimo i umiremo. Svi se mi plašimo smrti. Kod nekih se ovaj strah manifestuje indirektno, dok drugi svesno doživljavaju strepnju od smrti. Ali kod anksioznih osoba strah od smrti može izazivati najveću patnju, misli koje produžavaju ovaj strah mogu ometati svakodnevno normalno funkcionisanje, a sve lepo što osoba doživljava strah može učiniti nedovoljnim i poništiti sreću i ispunjenost…
Anksioznost je nejasan strah, bez očigledne opasnosti, uz očekivanje da će se nešto strašno dogoditi. Anksioznost ima ulogu da nas štiti, a naš organizam čini spremnijim kako bi se suočili sa određenom opasnošću. Zato tako jako osećamo simptome anksioznosti, koji su neprijatni. A najviše su neprijatni jer ne razumemo razlog njihovog postojanja kada ne vidimo oko nas realnu opasnost. Međutim, anksioznost nas ne upozorava samo kada smo u fizičkoj opasnosti, ona nas upozorava i kada smo u psihičkoj opasnosti…
Leto je verovatno godišnje doba koje najteže podnosimo. Simptomi su intenzivniji na jakom suncu, prati nas plitak dah, vrtoglavica, ubrzan rad srca, opšta slabost. Klonimo se sunca od straha da nam se ne dogodi “nešto loše”. Izlazak iz kuće može biti otežan. Neki će odlučiti da ne idu na more zbog visokih temperatura (ali i zbog udaljavanja od sigurnog mesta)…
Uvek sam verovala da sam anksiozna osoba, da je to deo mene, deo mog identiteta. Takva rođena, takva ću morati da ostanem zauvek. Dok je nisam prevazišla i shvatila da hroničnu anksioznost ne moram da osećam svakodnevno, iako ću anksioznost osetiti s vremena na vreme…
Bilo mi je teško da prihvatim da sam drugačija. Anksiozna. Nisam volela da idem negde da ne bih drugima kvarila raspoloženje. Nisam htela ni da mi dođu, da me ne vide kako se borim sa svakodnevnicom. Posle potpunog povlačenja postala sam i socijalno neadekvatna. Šta li misle o meni kad primete da drhtim?
O anksioznosti se u poslednje vreme piše u smislu bolesti 21. veka. Smatra se da je nastupila epidemija mentalnih poremećaja, od kojih je anksioznost najčešći. Medicina se ozbiljno bavi anksioznošču, otkrivaju se novi lekovi sa dokazanim pozitivnim efektima. Na tržištu se nude brze metode za otklanjanje simptoma anksioznosti, a anskioznih osoba je sve više. Dakle, tretiranje anksioznosti kao bolesti ne funkcioniše…
Praznici su, kažu, najlepše doba godine. Za većinu osoba ovo doba jeste radostan period. Ali za one koji se u ovim trenucima suočavaju sa nedaćama (zdravstvenim problemima, usamljenošću, gubitkom voljene osobe, finansijskim poteškoćama…), praznici mogu biti jedno od najtežih perioda u godini. Možda nam baš tradicija i nametnuto očekivanje radosti i sreće izazivaju tugu, bol, anksioznost i depresivno raspoloženje…
Donošenje odluka (velikih i malih) ponekad može biti teško. Svi smo iskusili neodlučnost. Ali anksioznost može narušiti našu sposobnost da normalno donosimo odluke. Umesto toga, preterano razmišljamo, odugovlačimo sa odlukama zbog neizvesnosti koju osećamo, pitamo se da li će naša odluka uticati nepovoljno na našu budućnost, brinemo da ne pogrešimo pri izboru…
Većina ljudi zna da je zdrava ishrana važna u kontroli težine, prevenciji bolesti i usporenijem starenju. Ali ono što mnogi ljudi ne povezuju jeste da hrana koju jedemo može značajno da promeni naše raspoloženje i utiče na naše mentalno zdravlje…
Kada život postane izazovan, često otežavamo stvari tako što postajemo strogi prema sebi. Zameramo sebi što se osećamo anksiozno i preplavljeno, kao da treba da budemo pozitivni i srećni sve vreme. Nipodištavamo svoja osećanja kao da nemamo pravo da se osećamo loše, jer šta je nama, stvari mogu biti mnogo gore…
Radom na sebi sam naučila da smanjim brigu, ali stara navika zna da ispliva na površinu. Previše dobro znam kako je biti zaglavljen u mislima, sa stezanjem u grudima i čudnim osećajem u stomaku.
Iznenada bih osetila vrtoglavicu i da ne mogu duboko da udahnem, onda bi moje srce počelo da ubrzava, a ja bih pomislila da treba da se oprostim sa svima…
Imati intruzivne ili nametljive misli je strašno, preteško i bolno. Često se osećamo kao da smo jedini na svetu koji tako nešto mogu da pomisle, sramota nas je, mislimo da smo u tome sami, ne shvatamo zašto se to baš nama dešava i toliko mogu biti uporne da pomislimo da nikada neće proći. Ja sam imala intruzivne misli. Čak mi se i sada povremeno jave. Volim da kažem da su intruzivne misli simptom anksioznosti našeg uma…
Za nas koji smo je iskusili, jasno je zašto anksioznost može biti strašna. Uprkos tome što je prirodan odgovor na stres, anksioznost i anksiozni poremećaji mogu da preuzmu kontrolu nad našim životima. Pored mnogih neprijatnih simptoma, možemo osetiti drhtanje, preznojavanje, vrtoglavicu i da… bol u grudima.
Anksioznost, depresija, osećaj krivice i strahovi dešavaju se osobama koje su sklone da žive u svojim mislima, koje su često povezane sa budućnošću ili prošlošću i retko su fokusirane na sadašnjost…
Kratak dah i anksioznost su veoma povezani. Kada ljudi doživljavaju kratak dah ili nedostatak daha, uobičajena reakcija je anksioznost. Takođe, anksioznost može uzrokovati plitko disanje ili kratak dah i još jači osećaj nedostatka daha. Iz tog razloga, neki ljudi mogu ući u začarani krug stalnog smenjivanja i povećanja intenziteta anksioznosti i kratkog daha…
Imala sam i dobre dane. Padne mrak pa se slučajno setim da je dan prošao bez anksioznosti. Kad nema anksioznosti sve mi bude tako stvarno, kao da sam celog života nosila foliju preko duše i odjednom mogu da dodirnem teksturu, vidim oblik i osetim temperaturu mojih emocija i života uopšte. Svaki trenutak je veoma realan kada nije prekriven debelim slojem anksioznosti i stalne brige…
Bilo je trenutaka kad sam osećala da sam dobro, a onda narednog trenutka kao da me neko uhvati za gležnjeve i povuče nekoliko metara ispod zemlje. Odjednom se stvori panika kao oluja bez najave, oko mene lepršanje hiljadu leptira, uragan emocija koje se pretvaraju u treptaj očaja…
Verujem da ste isprobali mnogo toga kako bi prevazišli anksioznost, kao što su razgovori, pravilno disanje, zdrava ishrana, izbegavanje kofeina, meditacija i joga, pravljenje zdravih smutija svakog jutra… Sve ovo zaista može pomoći da se anksioznost smanji, ali obično nakon nekoliko dana odustanemo od nove prakse jer ne osetimo poboljšanje. Zašto je to tako?
Zdravstvena anksioznost se može definisati kao briga o sopstvenom zdravlju koja je nesrazmerna stvarnom zdravstvenom riziku. Osoba sa hroničnom zdravstvenom anksioznošću u više navrata traži lekarsku pomoć. Na primer, osoba čiji rezultati magnetne rezonance ne pokazuju tumore mozga može verovati da je tehničar napravio grešku ili da lekar nije dobro pročitao rezultate i zatražiti drugi pregled.
Anksioznost i depresija, sve češće korišćene reči u svakodnevnom govoru. Uglavnom se njima opisuje stanje lebdećeg straha, nervoze i tuge. Međutim, anksioznost i depresija su mnogo više od toga, to su poremećaji koji se mogu javiti odvojeno, ali i zajedno…