Kada osetite epizodu anksioznosti ili panike koja vas preplavljuje, da li vas zanima šta se tačno dešava u vašem telu? Kada sam ja doživljavala napade (bilo anksiozne ili panike), simptomi koji su mi najviše smetali bili su osećaj nesvestice, ubrzani otkucaji srca, nekontrolisano disanje, znojenje i osećaj da treba odmah da potrčim. U tim trenucima sam se pitala- zašto? Potpuno budem svesna da je strah neopravdan i ako sam ja toga svesna zašto se opet osećam tako? Ja sam morala da razumem šta se dešava u mom telu dok traje napad i dok osećam sve te simptome i senzacije, jer sam takav tip. Meni je to pomoglo da razumem tok stvari i kada se osetim uznemireno da ne dodajem strah i paniku na već postojeći strah, jer znam šta se u tom trenutku dešava sa mnom.
Kada smo preplavljeni strahom i anksioznošću naša tela reaguju oslobađanjem hemijske supstance koja se zove adrenalin. Adrenalin, takođe poznat kao epinefrin, je hormon (i to hormon stresa) i neurotransmiter koji aktivira mehanizam „borbe ili bega“ u našem mozgu i telu. Adrenalin možete zamisliti kao gorivo anksioznosti koje izaziva mnoge simptome i senzacije- zato ovaj naslov (ja sam vizuelni tip i kada o nečemu čitam stvaram slike jer tako najbolje razumem, a kada sam prvi put čitala o adrenalinu koji se oslobađa tokom napada, ja sam ga zamislila kao gorivo koje putuje našim krvotokom i provocira sve u našem telu).
Mehanizam „borbe ili bega“ se aktivira kada naš mozak registruje opasnost ili situaciju sa velikim stresom. To je u osnovi alat za preživljavanje koji imaju svi ljudi i životinje. Kada naš mozak primi poruku da smo u opasnosti, dolazi do lučenja adrenalina iz nadbubrežne žlezde, koji putem krvi dolazi do gotovo svih organa i izaziva sledeće promene: porast otkucaja srca (povećava kiseonik), proširene zenice (radi boljeg vida), povećana proizvodnja znoja (hladi nas u slučaju da treba da bežimo ili da se borimo) i stvara opšti (ali grozan) osećaj straha.
Ova reakcija bi trebalo da nam pomogne da preživimo situaciju koja je potencijalno opasna po život, ali je ona u 99% slučajeva lažna uzbuna. Bez obzira što se osećamo kao da smo spremni za akciju, svesni smo da nismo u realnoj opasnosti i da se ne događa apsolutno ništa. I to je ono što nas zbuni- osećamo da srce ubrzano kuca, osećamo kao da nemamo vazduha, često osećamo grčenje mišića i još mnogo simptoma i pomislimo da se događa nešto strašno poput srčanog udara, nesvestice ili da možda ludimo, jer spolja ne vidimo ništa što bi moglo da nam naškodi.
Proizvodnju adrenalina regulišu simpatički i parasimpatički nervni sistem, koji pomažu u kontroli proizvodnje adrenalina. Kada nas muči anksioznost, koja može biti uzrokovana hemijskom neravnotežom u mozgu, genetikom ili samo visokim nivoom stresa, gubimo ravnotežu između ova dva sistema i to može dovesti do promene u funkcionisanju našeg organizma. Kad smo u ravnoteži, obično ne osećamo otkucaje srca ili brzinu i ritam disanja. Ali kada smo anksiozni ili pod velikim stresom, telo proizvodi i oslobađa gorivo anksioznosti koje uzbuđuje naše organe i uzrokuje da budemo potpuno svesni funkcija svog tela (da budemo svesni otkucaja srca, disanja, da preuzmemo akciju).
Adrenalin je vrlo kratko aktivan i zato napadi traju kratko, ali posle njih obično budemo iscrpljeni.
Istina je da je ovaj obrazac strah-adrenalin-anksioznost-panika uvek isti, to jest, naš mozak će uvek stvarati iste vrste simptoma i senzacija kada pomisli da smo u nevolji. Naravno, ako želite i ako će vas to smiriti, možete otići kod lekara kako biste bili sigurni da ste zdravi. Ali kad imate potvrdu da ste zdravi, onda nemojte svaki put ponovo da otrčite kod lekara, već se setite šta vam se dešava i budite sigurni da vam gorivo anksioznosti neće naštetiti. Osećaji jesu užasni, ali nisu opasni.
