U dosadašnjoj praksi, primetila sam da ljudi često misle i osećaju kao da im ništa u životu ne ide dobro, ništa im ne ide od ruke. A kad čujem njihove priče, shvatim da je to, u stvari, istina. Realno, svi smo mi imali ili imamo trenutke kada su stvari zaista teške i izgleda da ništa ne ide.
Pa, kako da razvijemo otpornost da se izborimo sa teškim životnim situacijama i da čak i napredujemo kada su okolnosti u našem životu zaista grozne?
Postoje ljudi koji se osećaju uvek dobro, bez obzira na to šta se dešava oko njih. Oni ne mole Boga da im život bude jednostavan i lak, već da imaju dovoljno snage da se izbore sa svime što život nosi. Oni u drugim ljudima vide dobro. Oni ne pokisnu, oni osete kišu. Oni nose to u sebi, životnu radost i veru da će sve biti dobro. Ja koristim reči „otporni“ i „izdržljivi“ da ih opišem.
Četiri stvari koje „otporni“ ljudi rade da bi prevazišli teška vremena:
- Oni se grče i rade ono što treba da bi prevazišli teške situacije. Ne žale se svima na svoju sudbinu nego guraju napred, koliko mogu, ali ne pretrpavaju sebe. Iznenadili biste se koliko dodatnih stvari svi radimo (pored posla i svakodnevnih obaveza), a koje zaista ne možemo da radimo kada prolazimo kroz težak period. Otporni ljudi sebi daju dozvolu da se ne forsiraju kada je teško. I to je ta mera.
- Pronađu jednu stvar koju zaista vole da rade, nešto kao hobi. Oni su u stanju da razmisle i otkriju u čemu su zaista uživali pre teškog perioda i krenu u akciju. Istina je da u teškim trenucima često nemamo snage da se pokrenemo u tom smislu, ali izdržljivi ljudi znaju za caku i ipak urade to. To se zove briga o sebi. Može biti nešto poput slušanja muzike, gledanja televizije (gledanje maratonskih serija, filmova), odlaska u teretanu, kuvanja, čitanja. I to rade što više.
- Pronađu osobu koja je voljna da ih sasluša i pruži im podršku i tu osobu uključe u svoj život. Svi mi težimo izolaciji kada su stvari teške. Koliko sam puta čula: ne želim da izlazim sa društvom, jer neću da im prenosim moju neraspoloženost (nesreću, tugu, bes…). Umesto toga, izdržljivi ljudi sami odlaze do nekoga, jedne ili više osoba, jer su svesni da podrška znači. To može biti član porodice, prijatelj, terapeut, sveštenik, komšija ili kolega. Lakše prolazimo kroz teška vremena sa nekim na našoj strani. Biraju nekoga ko je nudio svoju pomoć u prošlosti, neko kome je stalo. Otporni ljudi ne oklevaju da potraže i prihvate pomoć, da razgovaraju s nekim i dele svoja osećanja.
- Pronalaze način da se povežu sa svojim duhovnim jezgrom, sa svojom dušom, da se povežu sa sobom (bilo da je to vera u Boga, molitva, njihova ideologija, priroda, meditacija, joga…). Oni, definitivno, imaju nadu i veru da će stvari biti bolje. To je važno iz mnogo razloga. Vera i nada su moćne snage za promene i povezivanje sa nečim većim od nas samih i naših trenutnih okolnosti.
Okolnosti nikad ne ostaju iste, menjaju se. Pa kad su vremena posebno teška, možda bi bilo korisno setiti se da to neće uvek biti tako. Otporni ljudi to znaju.
Suočavanje sa teškim životnim vremenima svima je izazov. Iako otporni ljudi funkcionišu i kada su okolnosti loše, traženje stručne pomoći uvek može da bude opcija, posebno ako niste u mogućnosti da radite jednostavne i osnovne svakodnevne stvari. U redu je potražiti pomoć ako osećate da vam je potrebna i da ne možete sami.
