Čak i ja optimista, ubeđena u to da mogu da izlečim svoje rane, na putu prevazilaženja anksioznosti naišla sam na veliki otpor. Otpor svog uma. Dugo sam odlagala promenu, nisam smela ni da se usudim da pokušam. Bila je to samosabotaža. Zašto bismo se odupirali isceljenju i rastu, kada oni mogu samo da dovedu do pozitivne promene?

Verujem da ste isprobali mnogo toga kako bi prevazišli anksioznost, kao što su razgovori, pravilno disanje, zdrava ishrana, izbegavanje kofeina, meditacija i joga, pravljenje zdravih smutija svakog jutra… Sve ovo zaista može pomoći da se anksioznost smanji, ali obično nakon nekoliko dana odustanemo od nove prakse jer ne osetimo poboljšanje. Zašto je to tako?

Zato što je sama promena zastrašujuća. Naš um žudi da ostane u carstvu poznatog, u zoni komfora, sa određenom rutinom koja nije nepredvidiva. I upravo se taj deo nas opire našim pokušajima da promenimo navike i prevaziđemo anksioznost. U tom trenutku, lakše je ostati sa simptomima anksioznosti, nego menjati bilo šta.

Otpor je onaj deo nas koji je uplašen i umoran da se bavi novim radnjama, bez obzira što zna da će one pomoći da poboljšamo kvalitet svog života. To je deo nas koji bi radije sedeo ili ležao na kauču, nego da se pokrene i izađe da trči.

Ako se osećate zaglavljeno na svom putu isceljenja, verovatno se nalazite iza zida otpora. Ako verujete da ništa „ne funkcioniše“, to može biti pokazatelj da vas otpor sprečava da uradite šta je potrebno kako bi prevazišli anksioznost i umesto toga se nada magičnom rešenju.

Ključne karakteristike otpora:
• Užasava se promena u bilo kom obliku, posebno unutrašnje promene.
• Potrebna mu je kontrola po svaku cenu.
• Drži se statusa quo.
• Najsigurniji je kada život teče bez ikakvih promena, sa izgrađenim navikama.
• Ne podnosi rizik.
• Veruje da ako dovoljno brine može sprečiti da se loše stvari dogode.
• Želi da se stvari odmah reše, nestrpljiv je.
• Uspeva na lenjosti i voli da stagnira.

Postoje i drugi razlozi zašto se opiremo rastu. Odrastanje znači preuzimanje odgovornosti na sebe, u svakom smislu. A ono dete u nama i dalje žudi za nekim ko će doći da ga spasi od svega. Pa ako to nisu bili roditelji, čvrsto verujemo da ćemo naći takvog partnera.

Kao i anksioznost, otpor je suštinski aspekt sopstva koji, kada se na njemu efikasno radi, pomaže našem procesu promene. Sve se u životu dešava kako treba; ništa od toga nije nesreća. A najveća promena se dešava kada postoji sila koja gura protiv. Čini se da nam u životu i treba nešto protiv čega ćemo se boriti, kome ćemo se suprotstaviti da bismo započeli rast, kako u spoljašnjoj tako i u unutrašnjoj sferi. Ovo nam pomaže da vidimo sve delove nas samih (uključujući i anksioznost i otpor) kao unutrašnje prijatelje koji nam pomažu da preokrenemo stvari u svoju korist i krenemo ka našem blagostanju.

Mnogi ljudi su se toliko identifikovali sa svojom anksioznošću, da su uplašeni da napuste taj identitet; radije bi ostali u strahu, nego da preuzmu rizik da zakorače u novu priču. Zapamtite: otpor se drži poznatog, čak i ako vas ono što je poznato čini nesrećnim. Ako se borite sa otporom, postavite sebi ovo važno pitanje: Da li su mi prevazilaženje anksioznosti i osećaj mira važniji od ovog sadašnjeg identiteta?

Kako probiti zid otpora?

Bez obzira na razloge zbog kojih otpor ima toliku moć, svaka osoba može da razbije taj zid i povrati svoj život. Ako se posvetite radu na sebi i imate strpljenja, vi ćete pobediti.

Odvojite malo vremena da ispitate i zapišete kako se otpor kod vas ispoljava. Ako se upoznate sa ovim unutrašnjim karakterom, lakše ćete ga prepoznati kada se pojavi. Kada primetite da je otpor preuzeo kontrolu nad vama, isprobajte sledeće tri radnje koje će vam pomoći da ga probijete.

1. Imenujte ga. Ne možemo da promenimo ono čega nismo svesni. Takođe, mnogim ljudima jednostavno shvatanje da su u otporu pomaže da se izvuku iz toga.

2. Recite vašem umu: „Znam da ne želiš to da uradiš, ali ja ću to uraditi u svakom slučaju.“. Vežbajte odlučnost i ne upuštajte se u otporne glasove koji vam kažu da vi to ne možete. Na ovaj način ne primoravate sebe da radite nešto što nije u vašem najboljem interesu, već je ovo deo koji je povezan sa najvišim dobrom i gura kroz otpor do cilja. To je deo koji zna da je ta osnovna lenjost deo ljudskog bića i njegovog otpora, koji nikada ne želi da se promeni i koji se drži onoga što je lako. Ako želite da se oslobodite anksioznosti, morate delovati protiv fundamentalne lenjosti, dok se nova navika ljubavi ne uspostavi. Nema izlaza za život. Moramo da podignemo svest o svim lukavim načinima na koje otpor uzima maha.

3. Zatražite pomoć. Rad sa otporom je jedan od najtežih elemenata prevazilaženja anksioznosti. Ako trenutno ne možete sami da se suprotstavite otporu, možete zatražiti pomoć. Radim sa klijentima, znam da zaista nije lako posvetiti se sopstvenom rastu i preuzeti potpunu odgovornost. Za proces prevazilaženja anksioznosti treba mnogo strpljenja, sve dok se unutra ne otvori prozor svetlosti. Jer u krajnjoj liniji, ona istina koju teško prihvatamo je da niko neće doći da nas spasi: ni partneri, ni promena posla ili kuće ili grada, ni naši roditelji, pa čak ni stručno lice sa kojim radimo. Da, ja se bavim time, ali mogu pomoći ljudima da osveste važne stvari, da promene ograničavajuća uverenja, mogu da motivišem i budem vetar u leđa, ali ne mogu proći kroz transformaciju umesto druge osobe.

Dodatak: Molite se. Molite se Bogu. Ako niste vernici, molite se svom višem Ja. Molite se Univerzumu. Ne morate čak ni da verujete u moć molitve, svakako to uradite.

Odgovornost: Ključ transformacije

Preuzimanje odgovornosti za naše blagostanje je pravi ključ za promenu. Pored otpora, ono što ljude odbija da preuzmu odgovornost je uverenje da njihova patnja ne bi trebalo da im se dešava. To je ono kada verujemo da kad bi se stvari spolja promenile, mi ne bismo imali anksioznost. Dakle, mi smo toliko kulturno zavisni od verovanja da naše unutrašnje stanje određuju spoljašnje okolnosti i zato teško prihvatamo drugačiji način razmišljanja. Verovanje da anksioznost ne bi trebalo da nam se dešava i da mi to nismo zaslužili nas zaustavlja od obavljanja poslova koji treba da se obave. Ovo je borba protiv stvarnosti, jer se anksioznost dešava, i svaki put kada postanete plen pogrešnog uverenja, propuštate priliku koja vam je data da se oslobodite anksioznosti.

Potrebno je da naučimo da prema sebi budemo čvrsti, ali saosećajni i radoznali. Da s ljubavlju brinemo o sebi u sva četiri domena: fizičkom, emocionalnom, mentalnom i duhovnom. Tako možemo da naučimo da se sa mudrošću suprotstavimo pogrešnim uverenjima i otporu i da nastavimo sa svakodnevnim unutrašnjim radom.