Prestanite da pretpostavljate najgore, jer vaše misli oblikuju vašu stvarnost. Vaš najgori neprijatelj ne može vam naškoditi koliko mogu vaše anksiozne misli.

Moja jutarnja vožnja do posla bila je uobičajena, sve dok nisam ugledala ženu koja hoda nasred ulice i priča sama sa sobom. To nije bila kesa na putu, nije bio auto koji se pokvario, nešto što svakodnevno vidim tokom mojih vožnji. Bila je to žena, živo biće, kojoj je očigledno bila neophodna pomoć.

U nanosekundi, moj um je stvorio nekoliko verzija kako je ta žena završila tamo. Zamišljala sam kako je imala težak život i bila sam sigurna da joj se nešto strašno dogodilo. „Pa“, rekla sam sebi, „možda ova žena nije imala pojma kako da pomogne sebi.“ Pitala sam se da li je svesna šta joj se desilo.

Onda moje misli počinju da putuju u zemlje u kojima ljudi nemaju prava ni na kakvu pomoć- zdravstvenu negu, tamo gde ljudi koji imaju anksioznost budu proglašeni ludima, zato što nema ko da im kaže da su dobro. I počela sam da osećam strah. Šta ako se to desi meni ili meni bliskim ljudima? Šta ako postanem žena koja hoda nasred ulice?

I tada mi je kliknulo: „Opet izmišljaš priče u glavi.“ Divila sam se svojoj ludoj mašti, pa sam je presekla. Svi stvaramo priče u glavi i mnoge od tih priča zagorčavaju nam život. Svakodnevno vidimo nešto strašno i mi anksiozni odmah pretpostavljamo da će se to nama dogoditi.

Nekada sam bila profesionalac u pretpostavljanju najgoreg.

Sećam se da bih se ranije uznemirila zbog svake anksiozne misli. Do anksioznih i paničnih napada.

Sećam se vremena kada bi me svaka kritika na poslu uznemirila, jer bih pomislila da nisam dobra u svom poslu i da ću dobiti otkaz.

Sećam se vremena kada sam, kad bih primetila da neko trči u mom pravcu, pomislila da ću biti napadnuta. I onda ta osoba samo prođe pored mene. A ja bih umirala od straha narednih 15 minuta, imala bih osećaj da će mi srce iskočiti.

Sećam se, ranije kad bih poslala nekoj bliskoj osobi poruku i ako mi ne odgovori u kratkom roku, odmah bih pomislila da se toj osobi dogodilo nešto strašno.

Sećam se vremena u svom životu u kom su svi delovi savršeno dolazili na svoje mesto, i umesto da se radujem trenutku, ja sam se plašila šta donosi budućnost.

Bilo mi je jedino važno da mogu da pretpostavim sve moguće katastrofe, jer ako znam šta sve može da pođe po zlu, onda ću moći da osmislim rešenja i neće biti tako strašno.

Priče u našoj glavi dolaze iz naše podsvesti, koja je programirana od trenutka našeg začeća. Ali bez zalaženja u to kako je naša podsvest programirana, bitno je da mi stvaramo svoju stvarnost. Pa kako da znamo kada naš um izigrava trikove? Odgovor je, ne znamo.

Ali možemo naučiti da reprogramiramo svoju podsvest. Možemo deaktivirati programe koji vode do potencijalnih nesreća i zameniti ih pozitivnim programima i lepim mislima.

Kako da reprogramiramo podsvest? Sledeće stvari su, kod mene, pomogle:

Postanite svesni i radoznali

Svaki put kad vam se u glavi pojavi misao koja proizvodi negativnu emociju, razmislite o poreklu ove misli i dovedite je u pitanje. Zapamtite da uverenja nisu ništa drugo do ponavljane misli, pa preispitujte i svoja uverenja.

Problem nije u činjenici da vam um šalje negativne misli, problem je što tako ozbiljno shvatate svoj um. To što vaš um kaže da je nešto važno ne znači da je stvarno važno. Misli su samo misli. Misli nisu činjenice. Sadržaj vaših misli nije, nužno, važan. Ono što je važno je kako postupate sa tim što vam um servira. Ako svaku misao uzimate u obzir kao činjenicu i analizirate je, to je recept za anksiozni poremećaj.

Trampite anksiozne misli za one najlepše

Jednom kada ste svesni negativne priče u svojoj glavi, zamenite je pozitivnim „kolegom“. Čim primetite da vam um pravi priču koja vodi u neku tragediju, odmah okrenite misao i pomislite suprotno, pomislite da će se nešto lepo dogoditi, da ljudi oko vas imaju dobre namere i da bi vaš život zapravo mogao biti lep i radostan. I znam da sada mislite lako je reći, ali to se vežba!

U mom slučaju, mogla sam da pomislim da moja prijateljica spava i da je utišala telefon, a ne odmah da pomislim da joj se dogodila neka nesreća. Mogla sam da pomislim da je na važnom sastanku koji će joj promeniti život. Takođe sam mogla da pretpostavim da čovek, koji je trčao u mom pravcu, u tom trenutku trenira i da pomislim koliko je to zdravo i da bih mogla da krenem njegovim stopama.

Promenite vaše navike

Ako promenite vaše navike koje utiču na to da vaš um proizvodi katastrofalne scenarije, promenićete sve. Umesto da izađete u klub i vičete da biste se čuli i da se napijete, sastanite se sa prijateljima na večeri i uživajte u dobroj hrani i konstruktivnom razgovoru. Umesto da gledate katastrofe u vestima, izađite u šetnju. Kafu zamenite čajem, verujte mi. Masnu i prerađenu hranu zamenite zdravim namirnicama.

Družite se sa pozitivnim ljudima

Razmislite o svojim trenutnim vezama i definišite da li neki od tih ljudi hrane negativne programe u vašoj podsvesti. Pošaljite „toksične“ ljude što dalje od svog života, a prigrlite one koji dele vaše vrednosti i vole vas onakvima kakvi zaista jeste.

Promena anksioznih misli u glavi zahteva pažnju i vežbu, ali kad jednom napredujete, primetićete kako se vaš život menja. Kada promenite način na koji gledate na stvari, stvari koje gledate menjaju se.