Imati intruzivne ili nametljive misli je strašno, preteško i bolno. Često se osećamo kao da smo jedini na svetu koji tako nešto mogu da pomisle, sramota nas je, mislimo da smo u tome sami, ne shvatamo zašto se to baš nama dešava i toliko mogu biti uporne da pomislimo da nikada neće proći. Ja sam imala intruzivne misli. Čak mi se i sada povremeno jave. Volim da kažem da su intruzivne misli simptom anksioznosti našeg uma.

Nametljive misli su iznenadne, nevoljne misli koje za osobu mogu biti veoma uznemirujuće i neprijatne. Iako svako može povremeno iskusiti takve misli, pojedine osobe ih doživljavaju često, čak i svakodnevno, što izazivaja veliki stres i anksioznost. Pojavljuju se iz vedra neba. Mogu biti i eksplicitne, što često dovodi do toga da ih ljudi kriju i ne traže pomoć jer se stide. Nametljive misli su nevoljne i nemaju nikakvog uticaja na stvarnost ili želje osobe. Osobe koje ih imaju se ne ponašaju u skladu sa mislima, naprotiv, obično ih smatraju šokantnim i neprihvatljivim. Mogu biti veoma uporne. I što više pokušavamo da ih se otarasimo, one postaju intenzivnije.

Nametljive misli mogu biti simptom anksioznosti, depresije, opsesivno-kompulzivnog poremećaja i posttraumatskog stresnog poremećaja.

Vrste nametljivih misli

Postoji mnogo vrsta nametljivih misli, ali uobičajene teme nametljivih misli uključuju:

Negativni samogovor

Najviše vremena provedemo pričajući sami sa sobom. A kada se umešaju opsesivne misli, taj razgovor zna da bude potpuno negativan. Primeri negativnog samogovora:
Meni nema pomoći. Niko se ne oseća ovako loše kao ja.
Nikad neću uspeti „to“ da uradim. Život je za mnogo sposobnije od mene.
Zašto da se prijavim za posao, kad sam nedostojan te pozicije?
Glupa sam. Ja sam totalni promašaj i to ću uvek i biti.

Nametljive misli o smrti

Smrt je prirodan deo života i svako o tome razmišlja s vremena na vreme. Ove nametljive misli mogu početi kao bezopasne prolazne misli, ali postoji mogućnost da se fokusiramo na njih jer nas plaše i da onda polako prelaze u opsesiju. Opsesivne misli o smrti mogu uključivati brigu da ćete vi ili neko koga volite umreti.

Možda se pitate šta je zapravo smrt, šta se dogodilo vašoj voljenoj osobi ili šta će se dogoditi vama kada umrete. Primer ovakvih misli:
Koja je poenta života ako ću umreti?
Ja ne bih preživeo/la da umre meni bliska osoba.
Šta se dešava kada umremo?
Šta ako umrem od neke strašne bolesti i ako se mnogo mučim?

Seksualno nametljive misli

Seksualno nametljive misli su tabu tema, o tome se uglavnom ćuti, a osoba koja ih doživljava uglavnom misli loše o sebi. Mogu uključivati strahove vezane za seksualnu orijentaciju ili šta drugi mogu da misle o tome. Mogu sadržati mentalne slike seksualnog ponašanja koje osoba smatra nemoralnim ili odvratnim. Osoba se može plašiti da će počiniti štetni seksualni čin ili biti seksualno agresivna. Pojedinci sa OKP-om mogu čak patiti i od neželjenih nametljivih misli o vršenju seksualnog čina sa detetom. Ovo nije isto što i imati seksualnu fantaziju, biti pedofil ili homofob.

Primeri seksualno nametljivih misli:
Šta ako sam ja drugačije seksualne orijentacije?
Uznemirujuće misli o seksu koji uključuje ličnosti iz religije.
Intruzivne misli o seksualnim odnosom sa detetom.
Neželjene seksualne misli ili slike koje uključuju životinje.
Ponavljajuće misli o nedoličnom ili odvratnom seksualnom ponašanju.

Opsesivno religiozne misli

Primer religioznih nametljivih misli:
Šta ako sam izgubio/la vezu sa Bogom ili svojim verovanjem?
Ako ne ponavljam neprestano određenu molitvu, dogodiće mi se nešto strašno.
Bog mi neće oprostiti moje grehe i poslaće me u pakao.
Neprijatne misli u verskom objektu.
Neprestano preispitivanje vere.

Nametljive misli o odnosima

Osobe koje imaju ovaj tip misli doživljavaju ponašanja koja mogu da ometaju njihove odnose sa supružnicima, roditeljima, prijateljima, decom…

Primeri nametljivih misli mogu uključivati:
Opsesivno analiziranje jačine svojih osećanja prema drugoj osobi. Da li ja dovoljno volim osobu pored mene?
Da li je ovo prava veza za mene?
Stalno traženje greške u odnosu.
Konstantna potreba za uveravanjem od strane partnera ili bliske osobe.
Sumnje u pogledu vernosti.
Neprestano analiziranje kvaliteta ili osobina druge osobe (ili nedostatak istih).
Opsednutost izgledom partnera, njegovim društvenim životom, stabilnošću (finansijskom, emocionalnom, itd.), inteligencijom i moralom.

Nasilne nametljive misli

Javljaju se kada se nametljive misli fokusiraju na mogućnost nanošenja štete sebi ili drugima. Misli mogu biti u obliku straha da ćete povrediti sebe ili nekoga ko vam je blizak, straha da ćete povrediti stranca ili straha da ste nekoga povredili u prošlosti, a niste toga svesni ili se ne sećate.

Uobičajene nasilne nametljive misli uključuju:
Povređivanje sebe, voljenih ili dece.
Korišćenje noževa ili drugih predmeta da naudi sebi ili drugima (što može dovesti do toga da osoba prestane da koristi ili sakrije oštre predmete).
Misli o trovanju drugih osoba, što može dovesti do toga da osoba izbegava kuvanje.

Osobe koje doživljavaju ove misli mogu početi izbegavati javna mesta ili čak potpuno prekinuti kontakt sa ljudima.

Mitovi

Mit 1: Osoba želi da uradi ono o čemu razmišlja.
Činjenica: Osoba ne želi da deluju u skladu sa svojim nametljivim mislima, naprotiv, to je sve suprotno od onoga što ona jeste. Najopasniji mit je da nametljive misli mogu da dovedu do akcije. Oni koji imaju ovakve misli obično se naporno bore protiv njih, što dovodi do toga da misli postaju uporne. Misli su u suprotnosti sa prirodom osobe koja ih ima.

Mit 2: Sve misli su vredne ispitivanja.
Činjenica: Misli nemaju uvek značenje. Ne moramo da doživimo svaku misao kao znak ili upozorenje na nešto. Uprkos tome kakav ove misli mogu da izazovu osećaj, one nemaju nikakvo značenje ili želju.

Mit 3: Svako ko ima nametljive misli mora da živi sa njima.
Činjenica: Ne morate da živite sa nametljivim mislima. Važno je da se obratite stručnom licu za pomoć kada primetite da vam nametljive misli utiču na svakodnevnicu i remete kvalitet života.

Evo i nekoliko saveta za rešavanje nametljivih misli:

Identifikujte misli kao nametljive.
Nemojte se baviti njima, već ih ignorišite.
Recite sebi da su nebitne za svakodnevni život i ne znače ništa.
Prihvatite njihovo prisustvo umesto da pokušavate da ih odgurnete.
Nastavite da se ponašate normalno.
Uradite vežbe za uzemljenje (kliknite na link za 73 tehnike uzemljenja).

Ako vam je potrebna stručna pomoć, ako trenutno ne znate kako da prevaziđete anksioznost ili vam je teško da se nosite sa nametljivim mislima i napadima panike, možete me kontaktirati i zakazati seansu.
Kontakt za zakazivanje seansi: info@anksioznioptimista.com.