Sve je više ljudi koji žive sa anksioznošću i anksioznim poremećajima. Anksioznost je odgovor kada naše telo proizvodi mnogo adrenalina i prelazi u režim detekcije pretnji. Dok anksioznost može biti hiper-preuveličavanje rizika od nečega, telo pokušava da nas sačuva.
Ako se vratimo u vreme kada su ljudi lovili hranu i teško nalazili zaklon, videćemo da je anksioznost stvar opstanka. Stalna opasnost od napada držala je ljude spremnim za borbu ili beg.
Ako anksioznost posmatramo kao psihološki pojam, možemo je smatrati pogrešnom računicom. Anksioznost se dešava kada precenimo verovatnoću da će se desiti nešto loše i potcenimo našu sposobnost da to rešimo.
Stručnjaci kažu da ljudi imaju nešto što se naziva pristrasnost ljudske negativnosti, što znači da našu pažnju više usmeravamo na preteće i zastrašujuće informacije nego pozitivne i uveravajuće informacije. Ovo može povećati osećaj stresa i anksioznosti kod mnogih ljudi. Svakako, postoji više načina kako možemo da ublažimo anksioznost i anksiozne simptome, a praktikovanje optimizma je jedan od njih.
Kada pričamo o optimizmu, ne radi se tu nužno o čašama koje su napola pune ili naočarima u ružičastoj boji. Reč je o tome kako objašnjavamo stvari koje nam se događaju u životu, posebno stvari koje ne idu dobro i šta očekujemo da se desi u budućnosti. Optimizam smatram mešavinom pozitivnog razmišljanja, osećaja nade, ponašanja vođenog ciljevima i samopouzdanja.
Kada ne ide sve u životu baš onako kako smo planirali, optimistična osoba će verovatno pomisliti da je to trenutni zastoj, a ne osuđena budućnost. Optimista je neko ko prepoznaje loše stvari u životu, ali odlučuje da se ne zadržava na njima. Optimizam je i naša sposobnost da vidimo, osećamo i usredsredimo se na dobrotu u nama samima i drugim ljudima oko nas.
Evo 7 načina da unesete optimizam u svoj život i smanjite anksioznost i simptome i osećaje koji vas dodatno remete.
1. Promenite način razmišljanja
Način na koji razmišljamo je duboko usađen u nama. Ako želimo da promenimo način na koji razmišljamo o sebi, ljudima i svetu oko nas, potrebno je vreme da se stvore novi putevi.
Mozak je vrlo fleksibilan i promenljiv i ima mogućnost da formira nove veze između delova mozga koji ne komuniciraju mnogo. Potrebno je vreme, ponavljanje i nova iskustva kako bismo učvrstili nove misli koje pokušavamo da praktikujemo.
Stručnjaci su objasnili da je deo mozga zvan orbitalfrontalni korteks, koji je važan za integraciju informacija iz intelektualnih, racionalnih i emocionalnih centara, veći i razvijeniji kod ljudi koji su skloniji optimizmu.
Prvo treba da shvatite da postoje različiti načini razmišljanja. 3+6 jeste 9, ali i 4+5 je takođe 9. Onda možete da analizirate na koji način vi razmišljate i da utvrdite koji su obrasci razmišljanja problematični. I najvažnija komponenta je vežbanje novih načina razmišljanja. Mnogi ljudi prerano odustaju od svojih napora pre nego što primete da se bilo koja promena desila i održala. Kada uredite misli i usvojite nove načine razmišljanja, i dalje provodite vreme vežbajući kako bi vam taj novi način postao podrazumevani način razmišljanja.
2. Slomite svoje strahove
Ljudi koji imaju hroničnu anksioznost skloni su katastrofalnom razmišljanju koje uključuje misli “šta ako”, brige i strahove, koji su prenaglašeni i preterani. Ukratno rečeno, osoba koja ima hroničnu anksioznost, nema poverenje u tok života. Teško može da se opusti.
Ako imate određeni strah, razumevanje čega se plašite i šansi da se to dogodi može pomoći. Mnogi ljudi imaju iskrivljenu percepciju pretnje koja se dešava oko njih. Samo imajte na umu da se stvari mogu dogoditi, ali mogu se dogoditi i druge stvari.
U svemu što radimo postoji rizik, a anksioznost je preterano preterivanje o riziku nečega. Na primer, ako brinete da li ćete razgovarati u školi ili na poslu sa nekim i napraviti budalu od sebe, samo razmislite i o ostalim ishodima koji bi se mogli dogoditi.
3. Okružite se optimistima
Ako ste otvoreni za praktikovanje optimizma, slušajte kako drugi optimisti objašnjavaju svoja iskustva i događaje. Međutim, ako se nalazite u tački u kojoj sumnjate u efekte optimizma na anksioznost, ona ova tehnika verovatno neće biti efikasna. To je, nekako, kao učenje drugog jezika. Dok učite strani jezik na nekom kursu, stičete utisak da imate neko osnovno znanje i razumevanje, ali ako odete u zemlju gde se govori taj jezik, verovatno ćete biti zbunjeni.
4. Čuvajte ljude zbog kojih se osećate dobro
Zbog nekih ljudi u našem okruženju se osećamo mirno, sigurno i dobro. Ako se osećamo anksiozno, druženje sa tim ljudima može učiniti da se osećamo bolje. Oni nas čak mogu dovesti do pozitivnih promena i u našem ponašanju. Čuvajte te ljude. Negujte odnos sa njima. I kad vam je, zbog anksioznosti, lakše da ostanete kod kuće i da se ne družite ni sa kim, razmišljajte optimistično, setite se da se kasnije opustite i koliko vam bude lepo. Uznemirenost je u porastu jer su ljudi više nego ikad socijalno izolovani.
5. Budite zahvalni svakog dana
Svake večeri razmislite i zapišite 5 pozitivnih stvari koje su vam se desile tog dana. Kad legnete sa pozitivnim mislima, zahvalni, veća je verovatnoća da se tako i probudite. Ako se budite svakog dana sa pozitivnim mislima i zahvalnim srcem, vaš život će biti mnogo ispunjeniji i srećniji. Zamenite moram zahvalnošću. Na primer, umesto da kažete: „moram da vozim svoju decu u školu“, pokušajte da preusmerite svoje misli na nešto poput: „imam zdravu decu koja idu u školu“ ili „imam auto da odvezem decu u školu“.
6. Usresredite se na sadašnji trenutak
Ako u ovom trenutku možete biti potpuno prisutni, nema uznemirenosti, straha i brige, jer je anksioznost nešto što bi tek trebalo da se dogodi. Kada ste zabrinuti, pokrenite se, idite u u šetnju, zastanite i pomirišite cveće usput. Pokrenite sva svoja čula i uživajte u trenutku.
7. Smejte se kako biste osetili radost
Nekada je radost razlog osmeha, a ponekad je osmeh izvor radosti. Ponekad smo srećni, pa se nasmejemo, ali ponekad se nasmejemo i osetimo radost. Ako se nasmejete, možete prevariti svoj um da se oseća srećno. Mentalno razmišljanje utiče na to kako telo fizički funkcioniše. Ljudi koji su često u grču, nezadovoljni su i čak je dokazano da su češće bolesni.
Ono u šta verujemo da će se dogoditi, zaista je verovatnije da će se dogoditi. Sve je više naučnih istraživanja koji potvrđuju ovu teoriju.