Da li ste nekada pokušali da kontrolišete svoj bes i uspeli u tome? Zašto bi anksioznost bila drugačija? Vaše emocije su deo vas, deo koji možete da kontrolišete menjajući način na koji reagujete na anksiozne misli. Lično smatram da je za prevazilaženje anksioznosti, anksioznih poremećaja ili napada panike veoma važno da shvatite da su misli samo misli (to je jedna od dve stvari koje su meni najviše pomogle da danas živim normalno).

Ako patite od anksioznosti, verovatno imate komplikovan odnos sa svojim umom. Osećate kao da vas um “muči”. Šalje vam misli koje vas upozoravaju na to čega bi trebalo da se plašite i na užasne stvari koje bi vam se mogle dogoditi. Onda ih vi analizirate i brinete, jer ako vam mozak šalje takve misli, one moraju biti važne, zar ne? Retko utihnu. Retko vas ostave na miru. Pa ipak, vi obožavate svoj um. Shvatate ga vrlo ozbiljno. Odajete mu puno poštovanje i poverenje. Verovali ili ne, u tome je problem.

Nemojte me pogrešno shvatiti, vi nemate loš um. Nije istina da vas vaš um hrani negativnim, zabrinjavajućim mislima, a da kod drugih nije tako. Vaš um upravo radi ono što rade svi umovi. Radije bi grešio upozoravajući vas, nego da vas ne upozori uopšte. Jer je verovatnije da ćete na taj način biti fizički bezbedniji, a vaš um se brine za to više od svega. Ali samo zato što radi svoj posao, ne treba da mislite da sa vama nešto nije u redu.

Problem nije u činjenici da vam um šalje negativne misli, problem je što tako ozbiljno shvatate svoj um. To što vaš um kaže da je nešto važno ne znači da je stvarno važno. Misli su samo misli. Misli nisu činjenice. Sadržaj vaših misli nije, nužno, važan. Ono što je važno je kako postupate sa tim što vam um servira. Ako svaku misao uzimate u obzir kao činjenicu i analizirate je, to je recept za anksiozni poremećaj.

Postoji zdraviji način da se postavite prema svom umu: ne shvatajte ga tako ozbiljno. Ne verujte svakoj misli. Ne tretirajte svoj um kao pouzdan izvor informacija. Na primer, kada pomislite da ste dodirnuli nešto prljavo i da biste mogli da dobijete smrtonosnu bolest, to je samo jedna misao u vašoj glavi. Tada treba da probate da budete nepristojni prema svom umu i da ga ignorišete. Kada pomislite da nikada nećete prevazići anksioznost, to je samo bučan zvuk u vašoj glavi. Probajte da ga tretirate ovako- sarkastično recite svom umu: dobro, hvala na tome, i nastavite da radite to što radite.

Zapamtite, kada promenite način na koji shvatate zabrinjavajuće misli, to ne znači da će vaš um prestati da vam takve misli šalje. Vaš um će raditi ono što želi, nemate kontrolu nad mislima koja vam padaju na pamet. Niko nema. Važno je da imate kontrolu nad tim šta radite kada imate takve misli. Moj um meni i dalje šalje zabrinjavajuće misli, ali ja danas izlazim iz kuće i smatram da sam prevazišla GAP, jer takve misli me više ne uzdrmaju i ne uplaše, a ja puštam um da radi svoj posao.

Dakle, sledeći put kada vas uznemire anksiozne misli, pokušajte da na njih reagujete drugačije. Ne klanjajte se svom umu. Umesto toga, vratite se onome što radite, vratite se sadašnjem trenutku i uložite svoj trud u to, odolite mislima „šta ako“. Iako ne možemo sprečiti um da nam šalje negativne misli, nemamo prekidač za to, nije strašno, jer možemo naučiti suštinu, a to je da su misli samo misli.