Znate ono, kad nekome kažete „ja imam anksioznost“ (mislim na hroničnu anksioznost, na onu koja nas remeti), pa vam taj neko kaže: „ma ti previše brineš, opusti se malo“. Pa, dragi ljudi, nije anksioznost samo preterana briga. Nije ni samo neopravdani strah. Imati anksiozni poremećaj mnogo je više od toga…
Da li vas muče stalne brige i anksiozne misli? Da li se nekada pitate da li je normalno da toliko brinete ili je to previše? Ja oduvek brinem, mislim da sam se takva rodila. Brinem za sve ljude oko sebe, a mogu slobodno da kažem i za one koje ne poznajem…
Što se tiče loših stvari, meni je OKP uskratio putovanja. Ne mogu da noćim nigdje osim kod kuće, ne mogu da se vozim na duge relacije autobusom, jer dobijem strah, napad panike…
Prvih 100 stvari koje bi trebalo da znate o anksioznim poremećajima. Tokom jedne decenije možete naučiti mnogo o bilo čemu. Možete naučiti sve o ekonomiji, dinosaurusima, možete promeniti zanimanje, završiti dva fakulteta ili, u mom slučaju, možete naučiti mnogo o anksioznosti…
Kada se prvi put dogodilo nešto da pomisliš da imaš problem?
Bila sam jako mlada, imala lepu vezu, posao… Bilo je proleće i osetila sam gađenje na hranu, knedlu u grlu i jaku nervozu i neprijatnost u celom telu, strah, gubitak daha…
Ako je i vama teško zbog jutarnje anksioznosti, pokušajte da se ne obeshrabrite, jer postoji mnogo načina da je smanjite, probudite se sa lepim osećajem i tako započnete novi dan…
Ne žurite nigde, anksioznost nije ni došla tek tako odjednom, ne može tako brzo ni da ode. Meni je moja anksioznost poručivala nešto i vama vaša anksioznost sigurno nešto poručuje…
Anksioznost se dešava kada precenimo verovatnoću da će se desiti nešto loše i podcenimo našu sposobnost da to rešimo. Svakako, postoji više načina kako možemo da ublažimo anksioznost i anksiozne simptome, a praktikovanje optimizma je jedan od njih…
Kada ja pričam o prevazilaženju anksioznosti, mislim isključivo na anksioznost koja nam remeti svakodnevnicu i smanjuje kvalitet života, na hroničnu anksioznost. I istina je, ja mislim da je ta anksioznost dosadna, uporna, tvrdoglava…
Počela sam na internetu da kucam moje simptome, a bilo ih je mnogo, i tako čitajuci o tome, meni je bilo sve gore. Ne znam ni sama koliko sam puta završila u hitnoj i na raznim pretragama…
Način na koji reagujemo na anksioznost određuje kako će anksioznost uticati na našu svakodnevnicu i naš život. Zato je prihvatanje anksioznosti, za razliku od kreiranja našeg života oko pokušaja da je ne doživimo, ona veština koja nam je potrebna da ponovo živimo slobodno…
Depersonalizacija i derealizacija su su stručni nazivi za dva slična, specifična poremećaja, a to su poremećaj doživljaja realnosti i subjektivni utisak da su stvari oko nas nestvarne. Depersonalizacija vam može dati osećaj kao da niste stvarni. Derealizacija vam može pružiti osećaj kao da vaša okolina ili drugi ljudi nisu stvarni…
I muškarci imaju anksioznost. Najviše me je bolelo kada kažu “ti si muškarac, ne smeš da plačeš, ne smeš da imaš takve emocije”. Muškarce ne treba da bude sramota da kažu da imaju problem…
Mnogo puta čujem da ništa ne pomaže kod anksioznosti, da će se uvek plašiti i biti nesrećni. Morate da znate da to nije istina. Posebno drugi deo. U stvari, mislim da ako radite na tome da budete srećni, vremenom ćete smanjiti svoju anksioznost…
Poznato je da anksioznost izaziva preteranu zabrinutost, razdražljivost i nemir. Ali, takođe može da izazove fizičke simptome poput uznemirenog stomaka, umora i bolova u mišićima. Jedan od simptoma koji može uzrokovati anksiozni poremećaj je i glavobolja…
Na redu je jedna, malo drugačija, priča. Ova divna osoba je anksioznost prihvatila kao dar i blagoslov. Na kraju je pobedila…
Mentalne prepreke nas sprečavju da živimo život „punim plućima“ i često čine da se osećamo anksiozno. Važno je da znate da ih možete otkloniti i da se možete osećati mnogo bolje. I to nije lak zadatak…
Svi se ponekad osećaju zabrinuto i anksiozno, ali ako su vaše brige i strahovi toliko česti da ometaju vašu svakodnevnicu i opuštanje, možda imate generalizovani anksiozni poremećaj…
Prevazilaženje anksioznosti je u mom slučaju bio proces stvaranja dobrih, pozitivnih navika na kojima sam morala raditi dugo, a ono od čega počinjete jesu pozitivne misli.
Moram da budem realna, odmah na početku. Teško je biti ranjiv. Veliki broj ljudi koji pate od anksioznosti nisu raspoloženi za druženje ili vezu…
Nekada je najteži deo da se osetimo shvaćenim od strane najbližih osoba, zbog stigme i nerazumevanja paničnih napada. Prvi put kada sam imala napad panike, imala sam 20 godina i čekala sam ispred amfiteatra da me prozovu da uđem na ispit…
Nekada imamo više motivacije i samopouzdanja, nekada se umorimo i čini nam se da je sve što radimo uzalud i da anksioznost nikada neće proći. Lično smatram da nam nečija priča može biti motivacija ili inspiracija…
Ako patite od anksioznosti, verovatno imate komplikovan odnos sa svojim umom. Osećate kao da vas um “muči”. Šalje vam misli koje vas upozoravaju čega biste se trebali bojati i užasnim stvarima koje bi vam se mogle dogoditi….
Ako ste hipohondar, vi stalno brine o tome da ćete se razboleti (ili ste već bolesni), primećujete simptome, obično vrlo ozbiljnih bolesti, kada pročitate ili čujete nešto o nekoj bolesti, vrlo brzo “iskusite” najčešće simptome iste bolesti. Skloni ste preispitivanju svog telesnog zdravlja…