Anksioznost i odugovlačenje idu ruku pod ruku. Kad se zbog nečega zabrinemo, pokušaćemo to da odložimo. I uglavnom smo svesni smo toga. Na primer, kada odložimo vozački ispit jer se bojimo neuspeha ili kada smo previše anksiozni da bismo pozvali osobu u koju smo zaljubljeni. Međutim, veza između anksioznosti i odugovlačenja nije uvek tako jasna ni onima koji se druže sa njom, ni posmatračima.
Evo šta sve može biti odugovlačenje zbog anksioznosti, a što često previdimo ili pogrešno shvatimo.
Kada za nečinjenje krivimo nekog drugog
Anksioznost se može manifestovati na tipične načine, ali može izgledati i kao beznađe ili bes. Ako nešto odlažete zbog anksioznosti, možda ćete kriviti partnera, kolege ili roditelje za svoje nečinjenje, umesto da priznate svoju anksioznost.
Možda, u određenoj meri, drugi zaista doprinose vašem problemu ili vam mogu stati na put. Međutim, fokusiranje na problem umesto na rešenje može vam dati izgovor da ne radite ono što bi trebalo i što sigurno možete, ali blokirate sami sebe. Na kraju, ja sam znala da sam bolje kada sam prestala da tražim opravdanja i kada sam počela da preuzimam odgovornost na sebe, i za ono što radim i za strahove i brige. Uvek je do nas, samo je lakše naći opravdanje i to svi radimo.
Kada se naša anksioznost manifestuje kao perfekcionizam
Ljudi na svoju anksioznost ponekad odgovore perfekcionizmom. Kada postoji nešto što žele da postignu, anksiozni mogu sebe pretrpati zadacima i obavezama, da bi sve bilo savršeno. To može prouzrokovati da neki zadatak, koji bi mogao biti sasvim izvodljiv, za njih postane previše naporan i pokreće odlaganje. Međutim, često anksiozna osoba ne vidi da je način na koji pristupa zadatku preteran u poređenju sa načinom na koji bi mu većina ljudi pristupila. Ne shvataju da sam zadatak nije ni približno težak kao ono u šta su ga pretvorili.
Kada smo zabrinuti zbog nekog zadatka, a mnogo puta smo ga već obavili
Ponekad ljudi postanu zabrinuti zbog izvršavanja zadataka s kojima imaju puno iskustva, posebno ako je prošlo neko vreme od kada su ga poslednji put obavljali, ako su ulozi veći (na primer, ako im posao zavisi od toga) ili će ocena njihovog rada dobiti drugačiji oblik od onog uobičajenog.
Primetite kada ste anksiozni zbog zadatka koji ste već mnogo puta obavili i zapitajte se zbog čega se ovaj put osećate drugačije. Da biste prepoznali zadatke koji spadaju u ovu kategoriju, razmislite šta sve morate da uradite da biste izvršili zadatak, razmislite o svim koracima i probajte da prepoznate šta je to što sada izaziva zabrinutost ili strah.
Može se desiti da anksioznost zbog malog dela puta blokira vaš napredak u celini. Možda se ne osećate anksiozno zbog svih aspekata zadatka, ali se tako osećate zbog nekog njegovog dela. Na primer, na poslu možda nećete želeti da telefonirate jer vas to čini uznemirenim, ali ostatak zadatka nije strašan, kada pređete taj korak. U tim trenucima ljudi pomisle da su anksiozni zbog celog zadatka. Ako ovo jasno vidite, to vam može pomoći da nađete način kako da korak koji vas čini aksioznim lakše savladate, a da ne odustanete od tog posla.
Kada osetimo snažno nezadovoljstvo zbog toga što uopšte moramo da obavimo neki zadatak
Anksioznost se zakamuflira kada su druge emocije koje doživljavate dominantnije. Osećate opšte nezadovoljstvo zbog nečega što treba da uradite (kod kuće ili na poslu). Na primer, osećate nezadovoljstvo zbog obavljanja poslova koji vam se čine kao gubljenje vremena ili kada je potrebno da se pridržavate sistema ili postupaka koji van nisu logični (na primer, koji nisu u skladu sa vašim vrednostima). Kada anksiozni ljudi osete da sistem ne funkcioniše, to može pokrenuti njihov opšti osećaj neprilagođenosti. Ili, kada je neko veoma zabrinut za poštovanje svih pravila, koraci koje mora pratiti mogu izazvati anksioznost oko postizanja savršene usklađenosti kojoj teže. Što ponovo pokreće na odlaganje.
Kako nam prepoznavanje anksioznosti može pomoći?
Jednom kada problem označite kao povezan sa anksioznošću, tada možete da koristite strategije za upravljanje anksioznošću. Na primer, zadatak možete podeliti na manje delove kako biste ga učinili lakšim za rešavanje. I dalje ćete se osećati uznemireno, ali ako rešavate deo po deo, to vam može pomoći da obaveze budu podnošljive. Za mene, još uvek, odlazak u market predstavlja zadatak koji mi izaziva anksioznost. Pre nego što krenem u kupovinu, već razmišljam o gužvi na kasi. Često i dalje odlažem tu obavezu. Ali, to je nešto što se mora obaviti. Onda sam našla rešenje koje uglavnom prolazi. Kada počnem da razmišljam o tome kako ću se osećati kad stignem do kase, odmah se vratim na prvi zadatak, a to je da se odvezem do marketa. I lakše dišem. A kad krenu misli, odmah se vraćam na sledeći zadatak. Vraćam se na trenutak i kažem sebi da idem korak po korak. Zašto bih odmah razmišljala o tome kako će mi biti na kasi, o tome ću misliti kad stignem do tog zadatka, možda ne bude gužve, možda se neću osećati uznemireno.
Ako za odugovlačenje okrivljujete druge, priznavanje uloge sopstvene anksioznosti može vam pomoći da preuzmete odgovornost i krenete u akciju. Dok god mislite da je neko drugi kriv što se osećate loše, neće vam biti bolje. To jeste teško razumeti, ali to je neophodan korak u procesu prevazilaženja anksioznosti. Kada smo mali, drugi jesu odgovorni za strahove i uverenja koja su nam nametnuta. Kada odrastemo možemo da svaljujemo krivicu na roditelje ili staratelje i živimo u strahu, grču i neostvareni ili da reprogramiramo to što nam je nametnuto i živimo svoj život. Takođe, mnogo ljudi shvati da su napravili pogrešan izbor partnera. Ako se u nekom odnosu ne osećate dobro, imate prava da prekinete taj odnos, umesto da krivite partnera što se osećate loše. Važi i za prijatelje. Okružite se ljudima koji vam prijaju.
Razgovor sa članovima porodice, prijateljima i kolegama o tome kako se osećate zbog anksioznosti može pomoći. Izražavanje ranjivosti može pokrenuti druge ljude da budu pažljiviji, pod uslovom da ne preterate.
Priznavanje anksioznosti može vam pomoći i da prestanete da budete previše samokritični. Umesto da se nervirate zbog odugovlačenja, možete konačno razumeti zašto ste imali potrebu da odugovlačite sa rešavanjem određenih zadataka i problema. Kada shvatite da treba da radite na smanjenju anksioznosti, možete početi sa tehnikama i strategijama koje će vam pomoći u tome, a možete i da potražite pomoć stručnog lica.
