Još jedan uobičajeni simptom anksioznosti je povećan puls, poznat i kao ubrzano lupanje srca ili tahikardija. Za mnoge ljude sa anksioznim poremećajem, ubrzan rad srca je budna noćna mora. Stalna briga da li je sa njihovim zdravljem sve u redu. Stalna potreba da odu kod kardiologa, čak i nakon mnogih pregleda gde su dobili potvrdu da su zdravi.

Palpitacije srca ljudi osećaju kao da im srce ubrzano lupa, jako lupa, treperi ili preskače. Neprijatan je taj osećaj, sediš, a osećaš kako ti srce iskače iz tela. Umiriš se i pratiš otkucaje. Da li su pravilni? Da li sam upravo osetila kako mi srce preskače? Da li je stalo na trenutak? Je li sad ovo kraj? Ili je ovo znak da se polako gasi? Šta ako prestane da kuca jer ne može da podnese toliki puls? I otkud sad ovaj bol oko srca i u levoj ruci?

Ovo je važna tema o kojoj treba pričati, jer je to simptom koji ste verovatno osetili. Kada osetite tahikardiju, zamišljate najgore scenarije, od kojih mnogi uključuju neku vrstu bolesti. To je jedan od razloga zašto se tahikardije toliko plašite i osećate kao da bi vam se život u svakom trenutku mogao završiti.

Međutim, tahikardija (100 otkucaja srca u minuti ili više u mirovanju) ne znači uvek opasnost ili oštećenje. U većini slučajeva to znači da ste pod velikim stresom.

Anksioznost je odgovor na stres, koji je sam po sebi odgovor na opaženu pretnju. Pretnja može biti stvarna, poput jakog zemljotresa, ili je možda ona koju gradimo u mislima, poput deteta koje brine da li je čudovište ispod kreveta.

Kad se osetite anksiozno, pretpostavljate da je anksioznost izvor vaših simptoma. Ali, u stvari, krivac je stres. Stres je osmišljen da bi vam obezbedio kratke nalete energije, pažnje i fokusa koji vam pomažu da se zaštitite od opasnosti, sprečite povrede ili smrt.

Problem je u tome što stres, ponekad, može ostati aktivan duži vremenski period. Jedan od razloga za to bi mogao biti taj da ste osetljivi na stres, što izaziva snažne emocionalne reakcije koje vam otežavaju oporavak od anksioznosti. Takođe, možda ste hronično umorni i pod stresom.

Rezultat osetljivosti na stres je da proizvodnja hormona stresa (adrenalina i kortizola) u vašem telu može biti povišena i da ima veliki uticaj na vaše telo. Srčani rad postaje snažniji, srce pumpa brže i kao rezultat povećava vaše otkucaje srca.

Kako ovo izgleda u svakodnevnom životu?

Recimo da ste na poslu i upravo ste imali stresnu situaciju. Odmah nakon toga počinjete da primećujete da vam srce ubrzano radi, primećujete kako vam pulsira. Možda čak otkucaji i nisu mnogo ubrzani, ali vi ste već svu pažnju fokusirali na vaše srce i to je dovoljno da vas zabrine šta to može značiti. Ovo je trenutak kada se brinete za zdravlje svog srca.

Vaš stres se pretvara u brigu, što izaziva anksioznost. Sada se u ovu igru uključuje i mozak i dodatno uzbuđuje srce, tako da vam se puls još više povećava. To je tahikardija zasnovana na „emocijama“. Snažna emocionalna reakcija zaista može izazvati tahikardiju. To je normalno i nije opasno.

Verujem da ste, ako ste ranije osetili tahikardiju, potražili pomoć lekara zbog toga. Možda ste uradili EKG, analize krvi, test opterećenja, holter monitor… Takođe, verujem da su svi rezultati bili dobri. Ali vi se ipak plašite.

Drugačiji pogled na tahikardiju

Razmislite na ovaj način. Anksioznost je pokazatelj stresa. Tahikardija je deo tog signala stresa. Gde mislite da sva briga, strah i stres odlaze? Umesto da ih se oslobađamo, te negativne emocije se manifestuju u našem telu. Ali to nikako ne znači da su vaši ubrzani otkucaji srca tu da vas ubiju. To samo znači da na vas utiču vaša emocionalna iskustva. Stres i anksioznost su reakcije na nakupljene negativne emocije, unutrašnju borbu, na sve ono što prećutite i progutate, na to što niste u skladu sa sobom. Vaše srce reaguje na taj nesklad.

Drugo, da li vam vaše iskustvo govori da tahikardija nije ubica (kako ste ranije mislili)? Koliko puta ste doživeli ubrzan rad srca? I koliko puta ste doživeli infarkt ili smrt? Ni jednom?

Dakle, mogu da potpišem da je jedan od najneprijatnijih osećaja doživljavati tahikardiju. Ali, setite se kako i zašto dolazi do toga kod anksioznih osoba. To ne znači da vaše strašne pretpostavke nisu jake. Vaše misli i briga u tom trenutku mogu biti nepodnošljive. To, međutim, ne menja činjenicu da stres svaki put pokreće tahikardiju na isti način. To je stari pas bez novih trikova. Izazov je naučiti kako sedeti sa tom stvarnošću i prihvatati je kad se desi.

Sledeće metode mogu pomoći u smanjenju ubrzanih ili jakih otkucaja, treperenja ili preskakanja srca.

1. Tehnike opuštanja

Neke od tehnika opuštanja koje možete praktikovati, a koje povoljno deluju na stres i tahikardiju su:
Meditacija
Duboko disanje
Joga
Vođenje dnevnika
Vežbanje
Provođenje vremena na otvorenom
Kratke pauze od posla ili škole.

2. Eliminacija unosa stimulansa

Simptomi mogu postati primetni nakon upotrebe stimulansa.
Što manje konzumirajte ili potpuno izbacite iz upotrebe:
Duvanske proizvode
Drogu
Marihuanu
Pića sa kofeinom poput kafe, čaja i gaziranih napitaka
Sredstva za suzbijanje apetita.

3. Stimulisanje vagusnog nerva

Vagusni nerv povezuje mozak sa srcem i ako ga stimulišemo, može nam pomoći u smirivanju palpitacija.
Evo nekoliko načina da to učinite:
Zadržite dah i gurajte nadole (kao pri porođaju)
Kašljite
Stavite led ili hladan (mokar) peškir na lice na nekoliko sekundi
Gegajte se
Prskajte hladnu vodu po licu
Istuširajte se hladnom vodom.

4. Održavanje ravnoteže elektrolita

Elektroliti su molekuli koji se nalaze u celom telu i pomažu u prenosu signala, koji igraju značajnu ulogu u regulaciji srčane frekvencije.
Osoba može povećati broj elektrolita u svom telu konzumirajući hranu koja sadrži:
Natrijum (so, mleko, sir, jaja, povrće, pšenica i pšenične klice, ovseno brašno, šargarepa, karfiol, celer, spanać…)
Kalijum (krompir, banane, avokado, spanać…)
Kalcijum (mleko, sir, jogurt, lisnato zeleno povrće, kelj, badem…)
Magnezijum (banane, orasi, kikiriki, punozrne cerealije, mekinje, većina tamnozelenog lisnatog povrća, mahunarke…).

5. Održavanje hidratacije

Kada je telo dehidrirano, srce mora napornije raditi na cirkulaciji krvi, što može prouzrokovati ubrzan rad srca. Preporučena količina variraće u zavisnosti od starosti, pola i toga da li je osoba trudna. Svako od vas može da izračuna koliko vode dnevno treba da unosi, na različitim kalkulatorima na internetu.

Ako osetite neki od sledećih simptoma, odmah popijte čašu vode:
Puls se povećava
Suva usta
Žeđ
Bol u glavi
Vrtoglavica
Suva koža.

6. Redovno vežbanje

Vežba može poboljšati celokupno kardiovaskularno zdravlje i vratiti prirodni ritam srca. Takođe, može pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti. Iako se mnogi plaše da ih rade baš zbog straha od ubrzanog i nepravilnog rada srca, kardiovaskularne vežbe pomažu u jačanju srca, što može sprečiti ili smanjiti palpitacije.

Korisne vežbe uključuju:
Hodanje
Trčanje
Biciklizam
Plivanje.