Činjenice o anksioznosti

Činjenice o anksioznosti koje će vam pomoći da razrešite neke nedoumice u vezi sa ovim poremećajem.

1. Postoji 6 glavnih vrsta anksioznih poremećaja:
– Generalizovani anksiozni poremećaj,
– Panični poremećaj,
– Socijalna anksioznost,
– Opsesivno-kompulzivni poremećaj,
– Posttraumatski stresni poremećaj.
– Specifične fobije.

Neke osobe osećaju simptome više vrsta anksioznih poremećaja. Simptomi se razlikuju u zavisnosti od vrste anksioznosti, ali se neki simptomi i preklapaju. Zato je važno da ne dajete sami sebi dijagnozu, već da posetite stručno lice koje će odrediti dijagnozu i predložiti terapiju.

2. Anksioznost je rasprostranjenija u razvijenim zemljama i među ženama

Suprotno nekim verovanjima da u razvijenim zemljama ljudi imaju manje briga i stresnih situacija, dokazano je da je anksioznost češća u razvijenijim zemljama. Sledeće, većina vrsta anksioznih poremećaja češće se javlja kod žena nego muškaraca, osim opsesivno-kompulzivnog poremećaja i socijalne anksioznosti, koji podjednako pogađaju oba pola.

3. Otprilike polovina osoba koje pate od anksioznosti takođe pate i od depresije

Ovo može pogoršati njihove simptome anksioznosti, a oporavak učiniti težim. Traženje profesionalne podrške prvi je korak ka oporavku i od suštinskog je značaja.

4. Anksiozni imaju tendenciju da označe neutralne mirise lošim mirisima

Ovo me je iskreno nasmejalo. To kod sebe nisam primetila. Međutim, kažu da ljudi sa anksioznim poremećajima imaju tendenciju da označe neutralne mirise lošim mirisima, što objašnjavaju time da se u uobičajenoj obradi mirisa obično aktivira samo olfaktorni sistem (čulo mirisa). Ali kada osoba postane anksiozna, emocije postaju deo toka obrade.

5. Postoje prirodna sredstva koja mogu pomoći da se smanje simptomi anksioznosti

Fizička aktivnost- samo 20 minuta vežbanja može privremeno umanjiti osećaj anksioznosti i čak može pomoći u smanjenju anksioznosti kada se nakon vežbanja suočite sa stresnom situacijom.
Meditacija je još jedno sredstvo za borbu protiv anksioznosti. Jedno istraživanje je otkrilo da su četiri meditacije od 20 minuta dnevno pomogle u smanjenju anksioznosti i do 39 odsto.
Druga studija je otkrila da ljudi koji konzumiraju zdravu hranu, uključujući hranu sa omega-3 masnim kiselinama, probioticima (kefir, kiseli krastavac, kiseli kupus) i b-vitaminima (avokado, bademi), imaju tendenciju da budu manje uznemireni od onih koji konzumiraju prerađenu, prženu ili slatku hranu.

6. Genetika ima ulogu u anksioznosti

Ako jedan ili oba roditelja pate od anksioznosti, postoji veća verovatnoća da će i dete to iskusiti. Pored genetike, ulogu ima i okruženje. Ljudi koji su prošli kroz traumatična iskustva, takođe mogu razviti anksiozne poremećaje.

7. Anksiozne osobe su osetljivije na promene izraza lica

Osobe sa anksioznim poremećajima brže uočavaju promene izraza lica od drugih, međutim, manje su tačne kada opisuju njihovo značenje. Oni koji se bore sa anksioznošću prebrzo donose zaključke, često i pogrešne. To može dovesti do napetosti i sukoba u odnosima.

8. Socijalno anksiozni? Ne brinite- istraživanje kaže da vaši prijatelji misle da ste prilično sjajni

Osobe sa socijalnom fobijom obično smatraju da nisu dobre u socijalnim situacijama, ali nova istraživanja pokazuju drugačije! Njihovi prijatelji imaju tendenciju da vrlo visoko ocene svoje anksiozne prijatelje. Ovo je verovatno zbog toga što većina anksioznih mnogo razmišlja pre nego što nešto kaže i uvek uzimaju u obzir osećanja drugih ljudi.

Anksioznost danas nije retka pojava i može uspešno da se prevaziđe. Važno je da pričamo o tome, jer tako dolazimo do veće socijalne podrške. Edukovanje anksioznih, njihovih bliskih osoba i drugih ljudi uopšte, kao i otvoreni razgovori o mentalnom zdravlju mogu pomoći anksioznima da se manje stide da pričaju o svojim problemima mentalnog zdravlja i da potraže stručnu pomoć.